Dan zaljubljenih u Svetog Trifuna

14. februara  hrišćani slave dvoijcu svetaca. Pravoslavci Sv. Trifuna, katolici   Sv. Valentina. Bili su savremenici, pelcovani od iste bolesti (politeizma), umrli su istom mučeničkom smrću.

Sveti Valentin je bio episkop u nekom gradu u Italiji. Njegovim se imenom počinje da  označava Dan zaljubljenih tek u XV veku. Na ovaj dan , tridestih godina u Čikagu dogodio se čuveni, krvavi obračun između mafijaških familija. Bilo je to vreme Eliota Nesa i diantačiblsa.

Hagiografija Sv. Trifuna govori o jednostavnom, krotkom čoveku. Čuvao je guske negde u Maloj Aziji a ono što ga je činilo posebnim bila je sposobnost da izgoni zle sile iz duša opsednutih. Stradao je zbog nepokolebljive odanosti idealu hrišćanske ljubavi. U njegovom žitiju se ne spominju ni vino ni vinogradari. Jedino, dan njegovog usnuća u Gospodu nosi znamenje početka nove vegetacije i dolaska proleća pa ga tako, aklamacijom izabraše vinogradari, podrumari i vinopije za svog patrona. Za vinogradare možemo da kažemo da su humanitarni radnici. Ovi  zdravi  čestiti ljudi gaje vinovu lozu,cede vino da bi tu i tamo po svetu , daleko od njih  neki drugi ljudi tiho dizali raspoloženje ili crpli malo okrepe i hrabrosti iz svojih čaša.
Istorija vinove loze je starija od istorija mnogih naroda Vinova loza i vino stari su koliko i homo sapiens, to nam govore fosilni ostaci lišća i semena otkrivenim u naslagama Miocena  i Tercijera; trag nas vodi od alpskih jezera u Švajcarskoj do kovčega sa mumijama starih Egipćana. Loza je putnik. Putovala je od istoka prema zapadu, od obala Levanta prema Gibraltaru. Širila se prema severu i jugu sa uticajem mediteranske klime. Klimatske promene u srednjem veku proširile su je na sever čak do Grendlanda. Skromna kada je tlo u pitanju. Voli padine izložene suncu i zavetrinu.

Vinov list je simbol čednosti a grozd blagostanja i izobilja.

Grci tvrde da je sve  počelo sadnjom prvog trsa na Kritu. Civilizaciji su dali ime ovom dragocenom napitku “oinos”, docnije su sami usvoili pučki ’’krassi’’. Persijska verzija je sledeća. U Horasanu, u gradu Herati,  živeo je car Šamiran. Imao je sina Badama, snažnog, hrabrog, muževnog. U to vreme nije bilo takvog strelca kao što je on. Jednom pred cara , njegovog sina i  sleti feniks sa zmijom oko vrata koja se spremala da ga ujede. Badam prikova zmiju strelom za zemlju i feniks odlete. Sledeće godine na isti dan sleti feniks pred cara i iz kljuna ispusti nekoliko zrna nepoznatog ploda. Mudri car shvati da je to zahvalnost feniksa, posadi  plodove i posle možete da predpostavite šta se dgađalo ako je verovati Omaru Hajamu. Možda je i kult obrezivanja obred zasnovan na kulturi vina i zapažanju da se loza podkresuje da bi bolje rađala. Obred se može shvatiti kao čin magije koji treba da čini muškarce plodnijim.

U staroj Grčkoj Dionis je bio bog vina. Verovatno je reinkarnacija nekog starijeg božanstva. Zbog predmeta rada odisao je neobičnom vitalnošću, nesputanom i bogatom domišljatošću. Vino se pilo u hramovima, na raspusnim gozbama, u raznim pobožnim, svečanim  i običnim prilikama. Pilo se i umereno i bez mere. Ficdžerald, jedan od pisaca Izgubljene generacije, kako ih je nazivala Gertruda Štajn, je govorio da je sve preterano loše ali ako je vino preterano onda je dovoljno. Problem je nastao kada autor ove maksime  večernju bocu vina zamenio bocom džina. Homerovi junaci nisu se odlikovali uzdržanošću. Odisej je na svom putovanju na ostrvima sretao zavodljive lepotice i uz vino bi zaboravljao Penelopu a vinom je i opio kiklopa Polifema i tako izbavio sebe i posadu svog broda od sigurne pogibelji. Grci su cenili vina sa ostrva. Kada se Aristotel odlučivao o nasledniku u svojoj školi zapao je u nedoumicu dali da se odluči za Menedema sa Rodosa ili Teofrasta sa Lezbosa. Dugo se premišljao a onda je zamolio da ga posluže vinima sa ta dva ostrva. Srkutao ih je dok je razmišljao. A onda, rekavši da su oba odlična, dao je palmovu grančicu Teofrastu , rekavši da je vino sa njegovog ostrva jače.
Rimljani su u osvojene zemlje presađivali lozu sa brežuljaka Lacija i Umbrije. Pedantni Plinije beleži 90 vrsta grožđa i 50 različitih vina koje su poznavali njegovi sunarodnici.
Talmud, Stari i Novi zavet nisu zabranjivali vino. Pominje se u Gilgamešu. U hrišćanstvu učestvuje u pričesti, u oprostu od greha. Muhamed je svoje sledbenike hteo da spasi od poroka.“Onima koji piju“ ipak su obećane u Kuranu „reke vina“ u dženetu. Nalepše stihove posvećene vinu napisao je, gore pomenuti,  Omar Hajam, persijski matematičar, astronom, filozof, pesnik I vinopija iz XI. veka. On je blagodat raja želo već u ovozemnom životu.  ,,Sloveni imaju običaj vinom a ne mučenjem otkrivati tajne” , piše dubrovčanin Mavro Orbin u svom ,, Kraljevstvu Slovena” . Mnogi ga piju sa radošću drugi da bi se utešili. Za jedne je okrepa i lek, za druge  porok.

Ja lično, za svaki dan volim laka, čista, skromna vina, bez naročitog imena, čiji ukus, podseća na vinograde, zemlju, stare vinarske izbe. Takav je Božole, malo jači od svetene vodice, Kjanti i Valpoličela u Italiji i Refošk što se služi iz buradi po slovenačkim gostišćima. Čaša vina i komad hleba su najprijatniji obrok, dokazali smo to na našim lutanjima po Svetoj Gori. U nekim drugim prilikama i gastronomskim doživljajima uživam u oporim, snažnim vinima koja se odlikuju jakim dejstvom i specijalnim ukusom. Na srcu mi leži Postup sa Pelješca i Babić iz kamena primoštenskog pa preko Mostara, Tikveša do Melnika i grčkih ostrva, do odličnih vina Džekobs Krika iz Australije Širi se geografija vinove loze biće još lepih doživljaja  iskušenja.

Neka nam je Bog napomoć i neka nas sačuva od filoksere.