Mesečne arhive: mart 2015

Sudvek i Samar

Prerast na Sudveku

Prerast na Sudveku

Kada nam se primakne proleće izleti nam se spustaju u niže predele, verovatno iz želje da što pre osetimo njegov dah. Miliji nam je žuti pupoljak drena i cvetić  jaglička nego sneg koji se još uporno drži na vrhovima. Zaputili smo se u Svrljiški kraj, zapravo odmah nakon prelaska prevoja na Gramadi odvojili smo na  severo zapad, putem prema selu Grbavče. Put je kao u svim našim pasivnim krajevima u lošem stanju ali je pogled veom lep. Spuštamo se severnom padinom i pod nama se vide livade, njive , šumarci, strči po neki stoletni hrast, zapis. Naslućuje se Derven na litici Timoka, gledamo strmu obalau Bogdanice, Ropalj, selo Plužinu,osunčano, priljubljeno uz stenovitu liticu. Ubrzo ulazimo u Grbavče, poveće selo zbijenog tipa na dobro zatalasanom tlu pobrđa. Parkiramo se kod napuštene škole u gornjem delu sela, od nedavno najznačajnijem mestu u selu. Razlog zašto sam ovako kategoričan videće se na kraju priče. Odavde spo se zaputili šumskim putem, puteljcima,stazama i napokon bespućem pravo u začetak potoka Sudek. Iz tri pravca se skuplja voda , formira glavni tok potoka. Gacamo kroz napijenu barsku travu, držimo se oboda dolinice, čas levo, čas deno a ona se ubrzo levkasto sužava i potpuno iznenada otvara pogled na prerast. Znatno je manji od onih na Vratni ali je izuzetno lep. Priroda ga je vešto sakrila pa je to možda razlog što malo ljudi upšte zna za njega. Prerast je nekako u znaku „Y“, trokrak je sa otvorima u sebi. Sudvek pod prerastom ponire u tamu poveće pećine i nepoznato mi je gde se ponovo pojavljuje. Penjemo se na prerast, prelazimo preko njega kao preko mosta pa kroz žbunje i kržljavu šumu izbijamo na šumski put koji nas ubrzo spušta u Kopaj košaru. Držimo se severnog oboda sela i stižemo do pećine Samar. Pored pećine šiklja vodopad iz stene,odmah pored je  česma sa tri lule i uređen prostor sa klupama, stolom i krovićem na dve vode. Nekada davno ovde se Milutin Veljković upisivao u Ginisovu knjigu rekorda.

Nastavi čitanje

Advertisements

Planina Kukavica 29. marta

Manastira Mrtvica

Manastira Mrtvica

U nedlju u  u 07.00h /Računajte sa prelaskom na letnje računanje vremena/ ispred Medicinskog polazak na planinu Kukavicu. Planinarska trasa kreće iz sela Graovo preko Repišta i manastira Mrtvice do Džepa.

Troškovi putovanja 1000 din.

062 81 82 286

 


Mali istorijsko geografski bedeker

Konak manastira Joakim Osogovski

Konak manastira Joakim Osogovski

Jesenas, u najlepšom izdanju ovog godišnjeg doba, zaputili smo se do severne Makedonije sa planinarsko- istorijskom pričom. Virus istorije je dobar virus. Pomaže da se neka putovanja otrgnu iz uobičajenih šablona, da im se da dopunski sadržaj. Dakle, zaputili smo se tragovima i mrežama različitih vremena. Od tačke do tačke, kao od kalema do kalema namotane istorije. Prolazimo pored ruševina Koprijana srušenog u 1413. u sukobu Bajazitovih sinova. To je priča o Despotu Stefanu Lazareviću koji je pobedom nad Musom pod planinom Vitošom doneo prevagu Mehmedu i Sulejmanu a Srbiji povoljniji status kod carigradske Porte. Posle se penjemo na planinu Starec i spuštamo u dolinu reke Pčinje , između Stareca i Kozijaka. Sa puta pruža se lep pogled na manastir Prohora Pčinjskog. Prozorljivi svetac proreče mladom plemiću carski tron što se i zbi. Roman IV Diogen, vizantijski car vladao je kratko. Umro je posle tri godine, zbačen sa prestola i oslepljen. Putujemo na jug, još njegovim tragom. Odmah posle graničnog prelaza, u Starom Nagoričanu, na Romanovim temeljima Kralj Milutin je podigao crkvu posvećenu Sv. Đorđu. Bilo je uobičajeno da zografi ne ostavljaju svoje inicijale ili imena na freskama i ikonama. Interesovao ih je posao a slavu bi prepuštali drugima. Ovde to nije bio slučaj. Milutinovi umetnici, podvedeni pod vardarsku školu, ostavili su svoja imena kao i u crkvi Bogorodice Perivlepte u Ohridu. Mihailo Astrapa i Evtihije. Njihova umetnost nije konvencionalna.Stvorali su veliku umetnost. Dali renesansa u slikarstvu počinje sa Đotom? Dali će freska Oplakivanje Hrista u kapeli Arena u Padovi ostaviti dublji utisak od, kompozicijski veoma sličnog, nagoričanskog Uspenja? Neposredno pre Nagoričana, put nas je odveo do megalitske opservatorije Kokino, stare blizu 4000 godina. U nazubljenim andezitskim stenama, gotovo pretvorenih u krhotine, na zaravnjenom platou, stoje uklesani tronovi za žrece i poglavice. Na stenama su otkrivena sedam markera, četiri za mesečeve i tri za sunčeve mene. Narod, koji živeo na ovom

kokino

Megalitska opservatorija Kokino

prostoru, savremenik Minojske kulture, bio je zagledan u nebo. Dali su odgonetali nastajanje svemira ili se trudili da

Tronovi Kokina

Tronovi Kokina

upoznaju kosmičke ritmove i sa njim usklade svoje živote, ostaće nepoznato ali ni mi, danas, nismo daleko odmakli sa nedoumicama koje su i njih mučile. Šume podno Kokina su izdašne gljivama, sakupljali smo dokle god je bilo prostora u torbama , ruksacima,kesama. Plen smo razvrstali na knjeginje i sunčanice. Smestili smo se u konacima Sv. Joakima Osogovskog. Večeramo salatu od sirovih knjeginja i pohovanih sunčanica. U prostranoj manastirskoj trpezariji nas dvadesetak i mladi par iz Francuske, da naglasim Francuz i Francuskinja, da nebude zabune. Ide večera, uz večeru vino i mali muzički program, iz našeg okrilja, ženskog kvarteta „Barske livade“.

Budimo se u prekrasno jutro. Svuda je svetlo oko nas, oseća se miris jake kafe iz kuhinje. Doručkujemo, pakujemo se i na kraju vozimo uz Osogovo dokle god je bilo moguće. Nastavljamo pešice prema Kalinom Kamenu, prolazimo jezerce i izbijamo na vrh, 1870 mnm. Sunčanje, mezuckanje i bacanje pogleda 360 u krug. Posmatramo teren pod nama i biramo trasu za povratak.

Kalin kamen

Kalin kamen

Sve je u bojama somota. Silazimo preko livada, kroz brezove šumarke, tamne bukove šume. Napunili smo ruksake šampinjonima. Spuštamo se stazama na put uz u Durački potok, u selo Stanci. Posle par stotina metara dolazimo do lokalne prodavnice. Uz prodavnicu je potočara i tepavica. Na spratu je mala soba u kojoj , Tome, vlasnik svega navedenog, leči narod od svih bolesti. Bio energijom i uz pomoć Svete Petke, čije su ikone na svim zidovima, spasava patnike i mučenike od telesnih i duševnih muka. Leči koliko leči a plaćaš koliko hoćeš. Našeg predsednika je bezuspešno lečio od logoreje. Tometova ljupka ženica dotura nam hladno Skopsko i ramerava nam brašno u vodenici, raž, pšenicu i ovas. Tečno nam ide reklamni slogan “ sakam Skopsko“.
Posle stižemo u konake sa bogatim provijantom, prirodne resurse smo dopunili u palanačkim mesarama i bakalnicama. Večeramo šampinjone na različite načine, sunčanice, radoviški sir i zalivamo đevđelijskim vinom.
Još jedno prekrasno buđenje. Plaćamo račun, mladom svešteniku Dejanu, domaćinu konaka, ostavljamo veliku količinu šapinjona na dugačkom stolu na tremu konaka i brusim vokabular ako mi neko danas ponudi gljive za jelo.
Napuštamo Palanku, Preskačemo pričo o Joakimovim savremenicima i komšijama, Jovanu Rilskom i Gavrilu Lesnovskom i ubrzo se odvajamo sa magistralnog puta za Psaču. U vrh sela uzdiže se

Uroš Nejaki i kralj Vukašin

Uroš Nejaki i kralj Vukašin

crkva posvećena Sv. Nikoli. Podigli su je knez Paskač i njegov sin Sevastokrator Vlatko u XIV v. Uz freske ktitora dva sjajna portreta Uroša Nejakog i Vukašina Mrnjavčevića. Umetnost je ovde napustila bezkarakternost i šematizam rane vizantijske škole. Uroš je snažan, mlad i i lep sa carskim insignijama. Pored njega je Vukašin kao savladar, strac sitnih, gotovo zlih očiju. Na fasadi jedan lep grifon i uklesani kukasti krst, simbol večitog kretanja, na južnom zidu.Neduga vožnja kroz interesantan krajolik i evo nas u krateru Kratova.

Kada bi vas neko iznenada spustio u ovaj gotovo urušeni grad i rekao da je ovo turistička destinacija verovatno biste pomislili da je neko pomerio pameću. Ali stvari su se odvijale ovako. Zaustavljamo se na nekom proširenju ulice gde bi možda mogli da se parkiramo. Izlazimo iz minibusa, pozdravljamo se sa Stevče Donevskim i od tog trnutka prepuštamo se čaroliji zavirivanja u sve kutke ovog čarobnog mesta. Njegova je priča utemeljena na istorijskim činjenicama, čaršijskim glasinama, kafanskim govorkanjima. Njemu u priči ne nedostaju privlačne i zamršene pojedinosti koje su za nijansu svaki put malo drukačije.

Kratovski pirg

Kratovski pirg

.Po popisu iz tridesetih godina XIX veka Kratovo je imalo preko pedeset hiljada žitelja. Populaciono je pulsirao u ritmu dinamike rudarske aktivnosti. Sada jedva da broji pet hiljada. Divimo se borovima, starih preko šesto godina, koje su zasadili rudari iz Šlezije. Prolazimo pored nekadašnje berze i bazara. Sa timpana zgrade berze gleda na nas masonsko svevideće oko. Prelazimo preko mnogih mostova sa obale na obalu. Razgledamo kule, nekadašnje četvrti turaka, pravoslavaca, jevreja i katolika, dubrovačko poslanstvo. Sve neodoljivo podseća na Andrićev Travnik. Geografija, multi konfesionalnost ali ostaje utisak da je Travnik bio samo kasaba u odnosu na Kratovo. Proizvodnja srebra i zlata i ukrštanje trgovalčkih puteva prema Serdici, Istanbulu i Solunu govore sami za sebe. U crkvi Sv. Jovana Preteče sveštenik Blaže drži nam toplu besedu. Pokazuje nam na istočnom zidu tri kamene rozete, simbole otvorenosti ovog hrama prema tri veroispovesti. Stefče nas uvodi u nedavno kupljenu otmenu, staru dubrovačku kuću, prilično dobro utegnutu od poslednjeg viđenja. U podrumu nas poslužuje domaćim vinom. Pijuckamo i pričamo okruženi predmetima iz svih istorijskih perioda prohujalih ovim prostorima.
Nastavljamo put za Lesnovo. Visoko iznad Zletova provlači nas put u usečenu klisuricu i posle par stotina metara pred nama vide se krovovi sela

Manastir Lesnovo

Manastir Lesnovo

Lesnovo, nedugo zatim i kubad i konaci istoimenog manastira. U manastiru sve pod konac. Bratstvo, njih dvanaestak, brinu o svakom detalju ovog prostanog i urednog mesta. Ekonomski osnaženi gajenjem vinove loze i stočarstvom, u štalama imaju stotinak krava, preduzeli su restauraciju i izgradnju novog konaka i trpezarije. Zoografska rabota je u toku, prijatan miris boja i terpentina. Monah Atanasije nas uvodi u crkvu. i dalje smo u XIV veku. Najpoznatiji portret cara Dušana na severnom zidu priprate i na istoj strani u naosu portreti despota Olivera i despine Oliverine, kicoški odevenih sa mnogo detalja zlatoveza, biserja, srme, zlatnih toka i drugih dekorativnih detalja ondašnje plemićke mode. Na polasku daruje svakog od nas ikonom Sv. Nikole pa uz blagoslov krećemo pešice do majdana gde su se znojem i posebnim alatima, vekovima obrađivali i od zidova pećine odvajali vodenični kamenovi za tržište . Godišnje je odavde izlazilo i do 4 000 kamenova. Kamen se prevozuio volovskim zapregama do Kratovsog pazara a odatle do Niša, Soluna i Sofije. Kamen je bio skupocen a siromaštvo veliko. To objašnjava zašto je veliki broj porodica delio jednu vodenicu.

Ovde završavamo putovanje predelima na kojima su ostavili nažvrljane potpise ljudi, narodi, vreme. Proveli smo nekoliko potpuno ispunjenih dana. Ostavili smo za sobom teret predhodnih dana i spremniji dočekujemo sutrašnje.

Naravno, putovanje smo prekinuli na prve ubode gladi. Ručali smo u Kratovu,tradicionalnu makedonsku pastrmajliju.


Pećina Samar, prerast i ponor na Sudveku u nedelju 22. marta

pećina Samar

pećina Samar

Polazak u 07.00h ispred Medicinskog.

Troškovi putovanja 1000 din.

062 81 82 286

Prerast Sudvek

Prerast Sudvek


Derven 15. marta/ Medicinski, 07.00h

 

 

Derven, kako se zvao svrljiški stari grad,  na turskom znači klanac. Podelio je sudbinu sa Koprijanom, Soko gradom i Železnim, srednovekovnim tvrđavama u niškom okruženju uništenim 1413.god. u dinastičkom sukobu Bajazitovih sinova. Podignut je na lepom mestu, visoko iznad Svrljiškog Timoka stešnjenog Tresibabom i liticom na kojoj stoji. Ispod njega Timok skriva svoj tok nepredvidivim meandrom, oslobađa se obala,dobija na snazi  u suženju klanca po kome i nosi ime. Od utvrđenja je vrlo malo ostalo. Mnoge su ga vojske rušile. I NATO je ovde udario recku. 1999.god. Jedno probijanje zvučnog zida urušilo je ostatke jedine preostale kule. I ovako sakatom nedaju mu mira. Riju po njemu, kao nekakva  noćna mora, pustolovi zaluđeni nadom u otkriće basnoslovnog blaga.

Prijave na 0628182286

Pogled sa Devena

Pogled sa Devena


%d bloggers like this: