Mesečne arhive: februar 2016

Vikalište iTemac 28. februara

PB200451

Vikalište

DSCN8052

Temac

U nedelju, sa polaskom u 07.00h. ispred Medicinskog, krećemo za Temsku. Ovag puta promenićemo trasu koju smo koristili zadnjih nekoliko puta u izlasku na Vikalište. Krenućemo iz sela Temska uz reku Temšticu, njenom desnom obalom. Put će da nas izvede ispod stene Temac pa obilaznicom izaći ćemo na njen vrh. Provešćemo neko vreme na ovom sjajnom vidikovcu a zatim sledi uspon na Temac. Još jedan izvanredan pogled na predele između Paješkog kamena, Svrljiških planina, Suve planine i Belave. I ovde ćemo promeniti trasu za povratak. Spustićemo se u Temsku bilom između doline Temštice i puta Temska – Rudinje.

Troškovi putovanaj 1000 din.

Prijave na 0628182286

Advertisements

Tupižnica 21. februara

DSCF0532pU nedelju 21. februra krećemo na Tupižnicu 1160 mnm sa istog mesta, u isto vreme. Uspon je iz sela Bučje. Predah za ručak, u povratku sa planine, imamo u Dragišinoj kolibi na Brankovici. Pamtimo je po dobru.

Troškovi putovanja 1000 din

Prijava 0628182286


Planina u klasi 360

 

IMG_20160214_124820Planine se dele po kriterijumima  lepote na čitav niz gradacija. Nravno svaka klasifikacija ove vrste nosi lični pečat. Neke planine , gledajući ih sa daljine, ne obećavaju bog zna šta. Oble, pokrivene jednoličnom šumom, jednostavnog oblika. Ipak, Kada se prodre u njih može da vas razgali pogled, neki ljupki kutak, mali detalj, boja ili IMG_20160214_142023IMG_20160214_144851jednostavna tišina. Vlaška planina, na levoj obali Jerme u odnosu na planinu Greben deluje kao ružno pače. Gotovo da se dotiču čelo u čelo nad kotlovima Jerme, ali Greben ostavlja utisak. Stenovitog, razlomljenog bila, liči na nazubljena leđa davno isčezlih reptila i sa pravom nosi svoje ime( Alal vera kume). Vlaška planina, putniku sa druma Pirot – Dimitrovgrad, deluje skromno. Strmo se izdiže iz voda Jerme, brzo dosriže visinu pa se zatim dugom, lenjom visoravni polako stapa sa pobrđem Golemog Stola na zapadu. Nosi ime po stočarima nomadima koji su napasali stada na njoj. Selo u njenom severnom podnožiju nosi ime Vlasi,  čak je i manastir Jovana Bogoslova u starim knjgama vođen kao vlaški manastir. Ipak, najsnažniji utisak možete da poneste o njoj tek kada se ispnete na njene vrhove Panicu i Vrtibog. Vidokrug od 360, geografija, odnosno reljef ovog dela Srbije na dlanu. Toplo prepručijem pasioniranim posetiocima planina zvučnijih imena da krenu iz Kuse vrane uzbrdo, neće se pokajati.

 


Vlaška planina i manastir Sv. Jovana Bogoslova 14. februara 2016

Vlaske planine 225U nedelju u 07.00h ispred Medicinskog polazimo za selo Kusa vrana sa usputnim svraćanjem u Poganovski manastir.

Manastir Sv. Jovana Bogoslova

Manastir Sv. Jovana Bogoslova

Manastir je po mnogo čemu zagonetan i značajan. Još uvek se pouzdano nezna ko se krije pod imenom gospodina Konstantina i vasilise Jelene, ktitora manastir Sv. Jovana Bogoslova iz XIV veka. Ikona Bogorodice Katafigi se nalazi u Arheološkom muzeju u Sofiji ali  u priprati manastirske crkve možete videti reprodikciju ove znamenite litijke ikone, najverovatnije dar despotice Jelene, potonje monahinje Jefimije. Freske u crkvi su rad kosturske škole, najznačajnije umetničke radionice s kraja XV veka a osim toga Manastir se nalazi na prelepom sprudištu reke Jerme između dva njena ždrela.

Uspon na vrhove vlaške planine, Vrtibog i Panica, kreće iz Kuse vrane itd.

Pogled na Greben planinu

Pogled na Greben planinu

Panica

Panica

Vlaske planine 229

Pošto je savim jasno da čitanje nije vrlina posetioca interneta detalje o stazi i ambijentu koji se očekuje pogledajte u slici bez reči.

Pogled na Golemi Stol

Pogled na Golemi Stol

Troškovi putovanja su 1000 din

Prijava na 062 81 82 286


Restlovi zime

Ostrozub

Ostrozub

Ostrozub

Ostrozub

..su se zadržali još samo na višim planinama. Ako se zaželite snega i pravog ambijenta zime moraćete da podpalite pete.

U nedelju 7. smo bili gosti planinara Moriča iz Vlasotinca sa kojima smo izašli na Ostrozub.  Sa vrha Ostrozuba spustili smo se u bukovu šumu na jugo- zapadnu padinu planine i ušli u pravi raritet,u stanište lovor višnje.

Vrsta, koju ovde zovu zeleniče, je kao prirodna retkost u Srbiji zaštićena zakonom. Zaštitom je obuhvaćeno čedrdesetak hektara Kao tercijerni relikt na granici svog današnjeg prirodnog areala, zeleniče na Ostrozubu predstavlja posebnu taksonomsku kategoriju.

Otkriće ove vrste u Srbiji i istraživanja vezana za zeleniče veoma su zanimljiva, a u njih su uključeni znameniti srpski botaničari evropskog formata, s kraja XIX i početkom XX veka, koji su, može se slobodno reći, svojim radom i doprinosom u botanici podizali ugled Srbije na naučnom, a samim tim i kulturnom planu. Tu se pre svega misli na Josifa Pančića, poznatog botaničara i prvog predsednika SANU, koji je, istražujući prostore istočne Srbije, 1886. godine otkrio ovu vrstu na Ostrozubu. Pančić je ostao u uverenju da zbog nepovoljnih klimatskih uslova, jer se nalazi na zapadnoj granici svog areala, ova vrsta ovde ne može da cveta. Istog mišljenja bio je i eminentni srpski botaničar s početka XX veka, Nedeljko Košanin, koji je u svom radu iz 1923. godine „Život tercijernih biljaka u današnjoj flori“ takođeIMG_20160207_122156 tvrdio da se ova biljka na Ostrozubu razmnožava isključivo vegetativno. Proučavajući ekologiju ove vrste, Emilija Ilić je 1951. godine pronašla dva presađena primerka zeleničeta u fazi cvetanja u selu Lopušanj, na 19 km udaljenosti od Ostrozuba, ali na znatno nižoj nadmorskoj visini (700 m). Bez obzira na to, mišljenje da zeleniče ne cveta na jedinom prirodnom staništu u Srbiji, ostalo je uvreženo skoro čitav vek. Tek u maju mesecu 1983. godine, obilazeći Ostrozub zajedno sa svojim studenatima, profesor Novica Ranđelović je uočio prisustvo većeg broja jedinki zeleničeta u punom cvetu, pa je zabluda koja je trajala skoro jedan vek razrešena.

 

 

 

IMG_20160207_115629-001IMG_20160207_100838-001


%d bloggers like this: