Mesečne arhive: oktobar 2012

Stara planina, Gornji Visok, Srebrna glava 11.-12. novembar

Obzirom da je ponedeljak 12. novembar državni praznik i neradni dan ovu dvodnevnu akciju ćemo zaapočeti u nedelju u 07,00h sa uobičajenog mesta, dakle Medicinski fakultet. Naš cilj je selo Kamenica u Gornjem Visoku. Do Kamenice se može stići iz dva pravca – od Dimitrovgrada, preko Radejne, Smilovaca i Izatovaca, ili od Pirota, preko Rsovaca, Visočke Ržane i Slavinje. Od Pirota ima oko 35 km, dok je Dimitrovgrad sa 25 km udaljenosti nešto bliži. Poslednjih nekoliko kilometara iz oba smera je makadamski put. U Kamenici ćemo se smesiti u Etno kući Sergeja Ivanova /

 7 ležajeva u dve sobe za smeštanje gostiju (jedna sa 3, druga sa 4 kreveta), koje nude pun komfor, uključujući i kupatilo sa bojlerom i tuš kabinom (manja soba ima svoje kupatilo, gosti iz veće sobe koriste drugo kupatilo, koje je zajedničko za celu kuću). Na raspolaganju je i kuhinja sa kompletnim pokućstvom, kao i velika trpezarija koja može da primi petnaestak ljudi, pa i više. Kuća je čista i sređena sa puno pažnje i ukusa/ipo potrebi u još nekoj kući u selu. U nedelju je planirana lakša šetnja do Gornjeg Krivodola a u ponedeljak izlazak na Srebrnu glavu, najistočniju tačku Srbije. Evo i karakteristike staze

Dužina trase – 21 km (oba smera)

Ukupni uspon – 1045 m
Najniža tačka – 890 m
Najviša tačka – 1932 m

 

Troškovi putovanja i smeštaj 2200 din/po osobi

Prijave na 0628182286


Vikalište i Temac 28. oktobra

U nedelju 28. oktobra u 07.00h polazak do sela Temske odakle kreće kružna planinarska trasa preko sela Rudinja do Vikališta, mesta izuzetnog položaja, odakle se prostire izuzetan pogled. Odavde je planiran silazak do još jednog izuzetnog mesta, stene Temac. Silazak do elektrane pa pored manastira Sv. Đorđa gde će nas čekati prevoz.

Troškovi putovanja 1 000 din.

Prijave na telefon Gumenog 069 2249301

 

 

https://plus.google.com/photos/106829320756193435506/albums/5677481071016388673?banner=pwa&gpsrc=pwrd1


Kraj leta, drugi put

Iz naslova se vidi da sebe držim za meteorološki prozorljivog tipa. Letnje jutro, dobro raspoloženje, odlično za početak. U Prokuplju kompletiramo ekipu i krećemo prema Prolom banji. Zaustavljamo se na Pločniku. Pokraj stare železničke stanice nekoliko replika  neolitskih kuća.  sam pročitao u novinama da su najstariji tragovi topljenja rude i proizvodnje metala upravo na našim prostorima, Vinča, Pločnik i jedan lokalitet  u blizini Prijepolja i da su Englezi spremni da u arheološka istraživanja ulože 500 000 funti. I njima da se omakne neko dobro delo mada treba biti oprezan. Nastavljamo vožnju, bolje reći poskakivanje po džombama. Ako vam na ovoj deonici ne ispadnu plombe sve čestitke vašem zubaru. Ovakvo odredište ima svoju prednost ukoliko imate kamen ili pesak u bubrezima pa se usled truckanja pokrenu možete odmah da krenete sa terapijom i da se uverite u lekovitost prolomske vode.

U Banju stižemo izmučeni, parkiramo se na hotelskom parkingu i ne mogu da se otmem utisku da  svakim ponovnim dolaskom  ostavlja uvek bolji utisak. Vidi se da Planinka dobro gazduje na ovom prostoru i da mogu da posluže kao obrazac u turističkom poslovanju.

Evo me po drugi put na Sokolovici. U sličnom sastavu smo se popeli na Vlasovsku banderu, najviši vrh ove planine, u zimskim uslovima  i evo prilike da kompletiramo utisak. Krećemo na uspon iz Banje, zapadnim vertikalnim grebenom. Staza je na kamenitom i suvom tlu, prosečena kroz sasušenu travu i sa povremenim pojasevima kržljlavih hrastića, potpuno sažeženih listova od letošnje jare.  Izlazimo na vrh Radujevac 1050 mnm. Prijatno mesto, duboko u hladu na gotovo ravnoj ploči. Na južnoj strani je stena sa lepim pregledom okoliša. Sitno mezuckamo i pijuckamo i teška srca se odlučujemo da nastavimo putovanje. Bezuspešno smo pokušavali da nađemo Mali krš u zamršenoj mreži novo prosečenih puteva za ekploataciju šuma i izdžikljalih zaperaka i kupinovoh vrzina. Nastavljamo hodanje i ubrzo srižemo do prvih kuća sela Bačije. Smeštamo se u kući prokupačkog planinara Miloša Vekovića. Postavljamo sofru u avliji pa uz rođendanske čestitke dvema prokupačkim planinarkama prionusmo na okrepljenje. Usledilo je rutinsko silaženje u Banju kružnom i baš lepom stazom. Ugasismo žeđ u etno kafanici kraj Prolomske reke. Uz sve vrste piva možete da probate i pivo na točenje od lekovite prolomske vode.


Sofija i Vitoša 13-14. oktobra

Софија и Витоша

13. октобар

Полазак у 06.00 часова испред Медицинског факултета. Долазак у Софију  око 10 часова по локалном времену.У плану је најпре обилазак цркве Бојане у истоименом софијском кварту .  Црква се састоји од три зграде, грађене у 10. веку, 13. веку и 19. веку.

Црква дугује своју светску славу фрескама из 1259. године. Оне се налазе у другом слоју преко слика из ранијих векова и представљају један од најпотпунијих и изванредно сачуваних споменика источноевропске средњовековне уметности. На зидовима цркве осликано је 89 сцена са 240 људских фигура. Сликар је још непознат, али потиче од сликара који су обучавани у Трновској сликарској школи.Укупно 18 сцена у нартексу осликавају живот светог Николе. На фрескама се препознају детаљи из свакодневног живота. У „Чуду на мору“ брод и шешири морнара подсећају на млетачку флоту. Портрети ктитора цркве – Калојана и Десиславе, као и бугарског цара Константина Тиха и царице Ирине су међу најинтересантнијим и најживотнијим фрескама у цркви.Црква је укључена на УНЕСКО-ву листу Светске баштине 1979. године.

Улазак у центар Софије , смештај у хостелу.  Слободно време за ручак а затим одлазак до Археолошког музеја. Ово интересантно место налази се у центру града и импресионира туристе својом оригиналном архитектуром. Зграда је некад била џамија, подигнута у 15. веку, а од 1905. године овде су смештена блага са ових простора. Златна посмртна маска, пронађена у хумци Светица на подручју Казанлака, бронзана глава трачанског цара Севта Трећег, познато Влчитрнско благо које сачињава 13 комада посуђа укупне тежине 12,05 кг и научници још увек ломе копља око намене неких од њих – то је само део јединствених богатстава музејске колекције.  У збиркама Археолошког музеја налази се и макета Мадарског коњаника – једног од бугарских споменика на Унесковој листи светске културно-историјске баштине. Огромни древни рељеф за који се сматра да потиче с почетка 8. века, уклесан је у стене код села Мадара, у североисточној Бугарској.“

Слободно време  и вечера у неком од софијских ресторана.

14 октобар

Доручак. Полазак на Витошу. Обилазак локалита Златни мостови, Копитото и Кумата. Одавде креће пешачка траса до Черног врха , највишег врха ове планине. Повратак за Ниш у каснијим поподневним часовима.

 

Трошкови путовања износе 20 e + 2500 din.  обухватају прервоз, ноћење и доручак у хостелу

 


Planina Sokolovica i Prolom banja

U nedelju, 07. oktobra,  u 07.00h ispred Medicinskog polazimo za Prolom banju. Planirana je kružna pešačka staza koja vodi od Banje do vrha Radulovac 1050 mnm. i Malog krša 933 mnm. Krug zatvaramo preko bačija u Prolom banji.

Troškovi putovanja 1000 din.

Prijave na 062 81 82 286


%d bloggers like this: