Mesečne arhive: maj 2010

Čungulj i Kurtrul

Evo nas ponovo na Staroj ili bolje reći u njoj. Kao neka dobra, stara razgažena cipela. Napravili smo mali konvoj od nekoliko mini busa, jer veće dimenzije nisu pogodne obzirom na uzan put koji se s mukom probija kanjonom Temštice.Od manastira priključuju nam se i planinari Vlasotinca. Uz put primećujemo kišne nanose od drvlja i kamenja uredno sklonjene u kraj druma. Jedno kritično mesto, na kome je nedostajalo dobro parče asfalta, podzidano i učvršćeno. Masa planinara pritisla centar Toplog dola. Verujem da će naša poseta da poveća cene nekretnina u ataru sela. Krećemo uz Javorsku reku. Kod Letnje karaule prelazimo reku preko stabla pale vrbe. Odavde,stazom nižemo nisku lepih detalja. Bukovi, brzaci, virovi. Uz stazu orijaška debla bukve. Iskrivljena od vetrova i godina poprimaju konture nemani iz Strašnog suda. Odmaramo se pred izlazak na Čunguljski skok na lepom mestu. Kamena, pločasta terasa iznad polja kopriva. Nad nama veliki rascvetani jasen. Šum vode. Prešli smo deset kilometara. Ljudi su zasičeni lepotom i pravi je trenutak za detalj koji može da ih očara. Lomatamo se uz reku i kroz desetak minuta stojimo pred monolitnim amfitetrom od crvenog krupnozrnog peščara. Voda pada sa visine od tridesetak metara, raspršuje se i kao da u sebi nosi tajnu formulu za stvaranje euforije. Toplo preporučujem neposredni doživljaj umesto moje interpretacije.
Ipražnjene baterije u kamerama i foto aparatima ali i glad su bili signal za silazak. Ručamo na “ lepom mestu“. Šarena i bogata ponuda traži veštinu pravog izbora. Okrepljeni nastavljamo povratak. Ubrzo stižemo do Kurtulskog potoka. Nastavi čitanje

Advertisements

Kozijak i Sv.Prohor Pčinjski 6.juna

U nedelju 6. juna planiramo posetu manastiru Sv. Prohora i izlazak na vrh planine Kozijak, sa najvišim vrhom Virovi 1285 mnm. Manastir se nalazi na 425 mnm. Staza ide preko Gradišta i mahale Delinovica do vršnog venca na kome su u nizu vrhovi Virovi 1285, Srednji kamen 1196, Kitka 1211 mnm.
Polazak je u 07.00h ispred Medicinskog fakulteta. Troškovi putovanja su 800 din.
Prijave na 062 81 82 286 ili na mail xyz54@in.com


Ramonda nathaliae

Jelašnička klisura

Jelašnička klisura

Iz lakog popodnevnog dremeža prenuo me je telefonski poziv. Mora da nešto gori ili je neka druga muka. S druge strane žice Kiki. Uzbuđen glas vraća me u stvarnost. “ Cvetaju Ramonde negde u klisurama oko Niša i možda je ovo zadnji trenutak da ih fotografišem. Pomozi da ih nađemo“. Vidim da je stvar više nego ozbiljna. Obavljam još jedan telefonski razgovor sa čuvenim zveznalcem, savetnikom i inspiratorom raznih ludosti, Vladom Pop Radenkovićem. Baš je nešto sprečen ali me upućuje u Jelašničku klisuru, “ negde iznad Ripaljke raste ko korov“. Oblačim se na brzinu, trčim niz stepenice, evo me na trotoaru. Uskačem u auto i Miki, Kiki i moja malenkost jurimo prema istoku. Put  između grada i Banje, nekada omiljenog rezervnog položaja i odstupnice nišlija u vrelim letnjim danima, kakav je i ovaj i kada su ovde kloparali letnji, otvoreni tramvaji na radost dece i matorih, sada je zatrpan  skladištima građevinskog i elektro materijala, salonima automobila i svakojakim halama  i budibog snama inspiracijama samoukih arhitekata. Sve ovo podseća na predgrađe Soluna.

Nastavi čitanje


Kukavica

Kanjon Vučjanke

Kanjon Vučjanke

Ružno vreme nas je  desetkovalo ali najhrabrije je opet pratila sreća.  Mutno, toplo i vlažno vreme je pretilo kišom ali se ipak sve završilo na pretnji. Buđenje uz kafu u policijskom motelu na ulasku u kanjon, crkva preko puta i zatim polazak na stazu iz same elektrane. Postrojenje je smešteno u prelepoj kamenoj zgradi, podignutoj davne 1903 god. Od vučjanske starija je samo elektrana u Užicu. Uspeli smo se stepeništem, koje počinje iza sama zgrade elektrane i penje se  kroz zelenilo krošnji, mahovine i paprati, do najniže tačke vodozahvata. Odavde se nastavlja rubom kanala paraleleno sa tokom reke, koja je posle kiša bila mutna i preteći velika i čiji je tok u ovom delu niz vodopada i kazana. Od kućice kod ustave i vade krenulu smo putem kroz šumu preme selu Zbežište. Tlo je silikatno i peščano i nije bilo blata. Kroz gotovo pusto selo nastavili smo uspon preme Šiljegarniku i Crnom vrhu. Na jednoj raskrsnici, od tri mogućnosti , napravili smo pogrešan izbor. Srednji put kojim smo krenuli, polako ali sigurno,  najpre nas je spustio a zatim oštrom krivinom okrenuo preme severu. U nama nije bilo volje da se vratimo i krenemo levim putem nego nastavismo prema selu Gorina. Preteće nebo se sada razvedrilo i za ručak odabrasmo mesto u mladoj hrastovoj šumi. Odmor nam je prijao. Laka konverzacija i malo vina. Iznenadismo nekog čičicu koji nabasa na nas skupljajući pečurke. Zavirujemo mu u torbu. Nekoliko lepih primeraka vrganja i nešto sitnih lisičara. Otkupna cena vrganj 250, lisičara 600. Dolina se otvorila pred nama i uđosmo u Gorinu. „Pivo pred zadrugu“ pa busom do jezera Barje. Ljubazno obezbeđenje brane omogućilp nam je da pogledamo upravnu zgradu. Unutra  fotografije brane u izgradnji, makete, skice i grafikoni, komandni pult.

Ulazimo u bus. Počinje kiša.

fotografije pogledajte na adresi


Vodopadi Stare planine 30.maja

Cunguljski skok

Cunguljski skok - Topli dol

U nedelju u 07.00h ispred

deo trase

deo trase

Medicinskog fakulteta polazimo,

zajedno sa planinarima  Vlasotinca, preko Temske do Toplog dola.

Pešačka staza kreće od sela, šumskim putem uz Javorsku reku do  Letnje karaule a zatim stazom najpre do Čunguljskog  i potom Kurtulskog skoka- vodopada. Povratak ide istom trasom ukupne dužine oko 20 km. Na stazi nema većih uspona.

Troškovi putovanja su 700 din.

Prijave na 062 81 82 286 ili na xyz54@ in.com


%d bloggers like this: