Mesečne arhive: decembar 2011

Grebac – poslednji izlet u 2011.god.

fotografije sa ovog izleta možete pogledati na sledećoj adresi https://plus.google.com/photos/106829320756193435506/albums/5690497200264441857?banner=pwa

Advertisements

Rinjska planina

Fotografije sa ovog izleta možete pogledati na sledećoj adresi:https://plus.google.com/photos/111695397395691602785/albums/5687725146579619745/5687726253692495666?banner=pwa

Nekoliko vikenda za nama vezali smo akcije severno od Nišave. Posle Stražišta, Vikališta i Paješkog kamena popeli smo se i na najviši vrh Rinske planine koja pripada korpusu Svrljiških planina. Još jedna kišna subota pretvorila se u lep sunčan, zimski dan. Od Bele palanke popeli smo se uzanim asfaltnim putem, koji vodi do Periša  a odatle želja vam Za Svrljig ili za Kalnu, do sela Babin kal. Parkiramo se na raskrsnici za selo Kozje i pešice po tucaniku krećemo u tom pravcu. Pucketa nam pod nogama tanka skrama leda, priajtno nas greje sunce po potiljku. Prolazimo pored jedine žive kuće u selu, bar tako kaže sredovečna žena oslonjena na tarabu. Kaže da je selo Kozje mnogo življe i da broji tridesetak domaćinstava  i ako je van glavnog puta. Kozje je nešto više od Babinog kala vidi se to po obilnijem snegu. Razgledamo zapuštenu crkvu. Kroz razbijen prozor vidi se očerupan, bez i jedne ikone, ikonostas.  Jedini lep detalj je mali kameni zvonik. U prvoj kući iznad porte svraćamo u kuću da se raspitamo o putu za planinu. Domaćin, zaboravih mu ime, smešta nas na   klupe pod tremom, nudi rakijom. Dvadesetak je godina u invalidskoj penziji. Radio je u Leteksu u Leskovcu i sad ponekad svrati kod lekara da ih šokira svojom peobražajem zahvaljujući seoskom životu i planinskom vazduhu. Nastavljamo uspon dolinom potoka koja nas vodi, to se jasno nazire, na  gredu koja spaja Kovinu ,1205, najviši vrh Rinjske planine i Golemog vrha 1252. Na samoj gredi opredeljiujemo se za Kovinu. Vrh je kamenit  i pod nim se proteže dolina prema Vrandolu. Vide se krovovi Gornjg Rinja. Odvde se otvara pogled na istok. i razaznajemo terene sa poslednjih izleta. Pod tamno plavim nebom fosforescntno beli venac Stare planine. Nismo uspeli da identifikujemo dva uzana venca sa dolinom između koji podsećaju na izvrnuto korito katamarana. Zatvorićemo trasu u Babinom kalu stazom koji ide ispod Suligate ,1153. Pripremamo ručak na vatri koju su lovci ostavili pre nas. Sunce je izdašno i tu je kad je najpotrebnije. Stazama i putićima , ona kako se sami otvaraju pred nama,  silazimo u selo. Ponavljamo završnicu u belopalanačkom „Vrelu“.


Na Paješkom kamenu

Fotografije sa ovog izleta možete pogledati na sledećim adresama https://picasaweb.google.com/111695397395691602785/OrljaSeloPajeskiKamenPajezSelo

https://picasaweb.google.com/106829320756193435506/PajezkiKamenStaraPl

Mutno i toplo jesenje jutro. Vlažni trotoari, gomile truležnog, opalog,  lišća,  sumorna  autobuska stajališta sa malim grupama neveselih putnika.  Nas u busu kao da se nedotiče ova slika. Civilizacija zapada doživljava nedelju kao dan zabave, potrošnje i bežanja o d sebe. Za nas je ovo dan uspostavljanja harmonije i mira, pre svega među nama a zatim i sa prirodom. Odlučili smo se za novo odredište. Do sela Orlja stiže se odvajanjem sa puta Temska – Kalna, prema selu Bazovik. Put liči na pačvork. Zakrpa do zakrpe, kao ćebe nekog ubogog beskućnika. Uspinjemu se iz doline Stanjanske reke, prolazimo Bazovik i uskim putem ulazimo na jedino šire parče druma, pred opustelom zadružnom  zgradom. Razmenismo nekoliko rečenica sa trojicom meštana i po njihovom uputstvu krenusmo strmom travnatom padinom prema Treštenoj čuki. Staza vijuga između krečnjačkih stena i uskoro izlazimo na Čuku odakle se pružio lep pogled na pobrđe i  krovove Orlje. Nastavi čitanje


U srcu Stare planine

Fotografije sa ovog izleta možete pogledati na sledećim adresama : https://picasaweb.google.com/111695397395691602785/ZavojskoMalinskiVrhStraziste

https://picasaweb.google.com/106829320756193435506/StaraPlVrhStraziste#

 

Uprkos blagoglagoljivim meteorološkim najavama bus smo sačekali pod perdom kioska za brzu hranu nu uglu Velikotrnovske. Do Pirota je trajala borba sunca i oblaka poput martovskih brzih promena. Pratila nas je slaba kiša do brane na jezeru. Odvde smo, našom letnjom stazom sireva, krenuli do Vučkove pojate. Zalihe sira su presušile. Nešto je sklonjeno za sopstvene potrebe nešto prodato tako da su se naša nadanja svela na viđenje sa Vučkom. Nasatvili smo uspon delom koji se zove Branište. Ovo nam je bio prvi izlazak ovom trasom i oriejntišući se pravcem prema  Malinskom vrhu kombinovali smo šumske puteve, staze i prečice, onako kako su se nudile. Pri bilu od Čamarkovog vrha prema Stražištu, koje se pruža u pravcu zapad- istok, izašli smo iz šuma na suvate. Kad dođete ispod Stražišta, Malinski vrh ne doživljavate kao bilo kakav vrh. Tako se zaputismo oštrom, vetrovitom strminom pravo na 1496 metara i onda kao da ste u epi centru Stare planine. Da ne nabrajam oronime, onima  koji poznaju ove predele, biće jasno kada pogledaju fotose sa ovog izleta. Utisak je više nego impresivan.

Sišli smo drugim putem, preko livada i Zavidinca. Sve vreme je otvoren pogled prema jezeru, Vidliču do Ruja, Grebenu i Vlaškoj od  Stola do Suve planine. Svladana je visinska razlika od 900 metara, savim dobro za kratku obdanicu. Institucija ’’ pivo pred zadrugu’’ je suspendovana i zamenjena  zimskom varijantom ’’ pivo u kafanu ’’.


%d bloggers like this: