23-24 mart Početak proleća -Vitoša
3-5 maj- Rodopi, Kanjon vodopada, Perelik, Čudesni mostovi, Smoljan, Plovdiv
21-23 jun- Rila- Musala i Sedam jezera
19- 21 jul- Baba-Pelister- Ohridsko jezero
23-25 avgust- Pirin- Končeto, Vihren
21- 22 septembar-Gornja lisina, Milevska planina, Dukat
“ Свако путовање у Грчку за мене је авантура.“, рече нека Гркиња из расејања у једној епизоди на неком кулинарском Те-Ве каналу. А шта је онда нама варварима преостало? Сетићу се ове реченице на самом крају нашег путешествија Светом Гором.
Лепо путовање по лепом дану. Примицање плаветнилу. Како се приближавамо Ураноплису учесталије се нижу занимљиви детаљи. Милопотам, изнад луке у Јерисоу црквица где је проповедао Св. Павле, затим Ксерксовa провлакa, пристаништe за Магареће острво одакле се види кула смотриља у Ураноплису, крајња мирјанска тачка.
Да Грци воде рачуна о запослености свога живља видех сутрадан. У Светогорском уреду петорица службеника, у пуној снази, иза пулта, вазда смркнутих, обављају своју озбиљну дужност. Први баци поглед на моју путну исправу, други и трећи ме нису ни погледали, четврти погледа у екран компјутера, пети активира штампач и извуче из њега диомонитирио са мојим именом и изврши наплату.
Нешто касније смо на плаво офарбаној палуби белог брода, дан је сунчан и топао, мирна пловидба, пријатност свакојака. Затим из Јовањице, хиландарским минибусом пресецамо полуострво, пролазимо поред Спасових вода и ево га пред нама:
„Бјел Вилиндар усред Горе свете/ Задужбина Саве Светитеља/ И његова оца Симеуна. “ *
Још вида ране али се, то више није наговештај, издиже у пуној лепоти. Одише снажном устројеношћу, дневни ритам се одвија проточношћу велике мирне реке. Чардејствено. Место, мисли, речи. Виногради, маслиници, кипариси, миришу смокве и ловор. Службу у цркви упијам свим чулима. Обед у трпезарији се одвија у готово свечаној тишини уз миран глас чтеца који нам чита текст из Пролога.
Ето нас, ту смо на коренима. Мали смо народ, али овај концепт није квантитативан. Он означава судбину. Стално смо на губитку, под претњом и уценом а ипак чудесно витални. И мало може да значи Велико. На овом месту љубоморно чувамо осећај мањинске посебности, различитост у оквиру велике православне породице.
Напуштамо Хиландар и пешице се спуштамо до манастира Зограф. У гостопримници ћаскамо са оцем Георгијем уз кафу. Смештамо се у старом конаку. Мали временски теснац је између вечерње службе и јутрења.
Наредног дана , најпре бродом па минибусом одлазимо у Кареју. Одавде, комбијем, до манастира Филотеј. Почиње ситна киша, ниски облаци, све је обојено сиво. У цркви, на вечерњој која се одвија у готово потпуном мраку, читав низ раскошно обојених слика. Свега неколико кандила, свећа на високом сталку, богата одежда, у певници, под ниско спуштеном лампома са јаким штитником, цакле се наочари појца. Све остало је прогутала мрклина те се оно мало боја, под лелујавом светлошћу, истакло таквом силином да је оставило изузетно упечатљив и неизбрисив утисак.
Гостопримац нам је наговестио да је најављен ветар од неколико прекомерних бофора и да је вероватно да ће бродски саобраћај бити неколико дана у прекиду. Ствар је озбиљна, могли смо да закључимо, по немогућности да за наредни дан обезбедимо превоз према Кареји. Затим следи служба у два ујутру, ручак у пет и када смо решили да узмемо ствар у своје руке испречила нам се закључана манастирска капија. Повратимо се у хоризонталу и опуштено сачекамо седам. У седам нам обећа гостопримац џип за десет. Повратимо се у хоризонталу и сачекамо десет и у десет и нешто повеза нас монах из келије Св. Арханђела према Кареји и Св. Пантајлемону. Пола нашег тима је остало у манастиру Пантократор а друга половина се удомила код браће Руса. Време се опет примирило, разведрило и отоплило. Половина од половине наше екипе, двојица нас, прошета до , на сат времена од Пантократора удаљенoг, манастира Ставро Никите. Одспавали смо мало у ниској и креветима претрпаној спаваоници и после литургије и ручка ускомеша се народ у покушају да се докопа неког превоза до копненог, и само у изузетним ситуацијама дозвољеног, изласка са Свете Горе код манастира Зиг, односно Уранополиса. Нама се насмешила срећа да се докопамо Кареје. У Кареји се уредно пријавимо у Андејском скиту као задешени овим саобраћајним колапсом и добијемо благослов за кров над главом и место у трпезарији, док се не успоставе услови за нормалну пловидбу.
Кареја се лепо шминка. Саборна црква утегнута још пре неку годину, Испосница Св. Саве блиста и пред њом уредна башта и стакленик. Стара здања су сада сређене фасаде, поред старог хотела подигнут је нови са рестораном и повишом ценом, једна кафаница и две кафане, од тога једна можда и ресторан, пекара. Запутили смо се до манастира Кутлумуш, на самом ободу Кареје. Обишли смо порту, мали простор између цркве и конака, када нас један старији монах упита да ли би смо пгледали цркву и и на очекивани одговор наложи свом намргођеном сабрату да је отвори и покаже нам иконе. Завришисмо разгледање, намргођени закључа цркву за нама и стрпа кључ негде под мантију. Налогодавац, гостопримац, сврати нас у топли архондарики и поче да ниже понуде за окрепљење; кафе?“, хорски одговарамо и одобравамо, може, локум?, може, раки?, може. И тако ћаскамо са понудама на столу: шољице са кафом, локум на тацни, чаше са водом , чашице и боца ципуре. Сад ми, тј. ја, мимиком питам да наспемо још један круг? Монах рече , може.
Гостопримац је поодавно превалио седамдесет. Крупан, седе косе под камилавком и беле, дуге браде, зрачи ведрином и то је оно најбоље што може да пружи подмлатку, монашкој сабраћи. Видећи га тако ведрог млади монаси немају никаквих разлога да сумњају у будућност или смисао заједнице.
Ујутру, нешто пре десет, заузели смо последња места у минибусу за Дафни. После дводневне суспензије пловидбе, брод је напокон кренуо из Уранополиса. У Пристаништу гужва и како одмиче време повећава се број придошлица и гужва се претвара у метеж. Атмосфера као у филму Казабланка. Сви би да оду негде, само срећницима ће то поћи за руком. На билетарници, од два шалтера, ради један на коме службеник не издаје карте него прави спискове. Код појединаца зачеци панике. Шта ће , забога, бити са нама ако останемо насукани у овој недођији? Нашег члана екипе, коме је ова запитаност затегла нерве до пуцања, гурнули смо у онај кркљанац пред шалтером да својим борбеним духом оствари највишу продуктивност. Брод се примиче, пристаје, искрцавају се људи, камиони, џипови. Почињу први путници. из царине, да улазе на брод, наша имена још нису прочитана, време цури. „Драма“ достиже врхунац и тада се наш човек отима маси, уз бојни поклич са бродским картама у руци.
На следећој секвенци, на броду дремуцкамо ушушкани у топлом бродском бифеу. Знамо шта нас очекује. Танатолошки извештај из Газе, сазнаћемо колико хиљада деце је побијено, како напредује украјинска контраофанзива и како иду ствари са крисп технологијом у генетичкој модификацији људи и многе друге интересантне новости.
Ето, враћамо се у “ нормалност „.Тамо где се више не зна шта је нормално, шта је здраво, где је свака жеља мера вредности. Добро одавно није довољно. Потребан је нитковлук. Бојим се да ни он неће бити довољан.
U nedelju, u 07.00h ispred Medicinskog, krećemo na Tupižnicu 1160 mnm . Uspon je iz sela Bučje 500 mnm. Povrata je istom trasom.
Prijava 0628182286
Polazak u 07.00h ispred Medicinskog. Pešačka trasa od Babinog zuba do Midžora i povratak istom trasom.
Troškovi putovanja 1600 din.
Informacije na 0628182286
Jezero Barje na planini Kukavica je pravo mesto za pravo vreme. Očekuje se, u ovom terminu pravi letnji dan. Dakle, polazak je u 07.00h ispred Medicinskog. Vožnja, preko Leskovca do brane na Veternici, traje nešto duže od jednog sata. Pešačenje do Crcavlenda, šumskim putem bez većih napora u trajanju od čedrdeset minuta. Kod Pece na dvadesetak metara iznad jezera može da se očekuje hladovina pod tremom, hladno ono što treba da je hladno i kupanje u bistroj jezersko vodi.
Troškovi putovanja 1600 din.
Prijave na 0628182286
Kalafat 