Kom u doba korone

Prvi vikend u oktobru posvetili smo Vračanskom Balkanu i Komu. Lepotu Vračanskog smo zapravo tek načeli izlaskom eko stazom do, u tom trenunutku, presahlog vodopada Borov kamak ali utisak je da ćemo Kom da odmorimo od nas par narednih godina. Videli smo ga u svim izdanjima: zaleđenog, vetrovitog, zatrpanog snegom, obasjanog suncem. Na žalost, veliki deo lepe šume iznad Starog doma je posečen zbog neke bolesti. Stabla u neredu rasuta, između bagerom ptosečen put spreman za izvlačenje pokojnika. Lom. Novi dom u subotu veče krcat. Muzika iz pojačala pomera unutrašnje organe. Pocepani basovi dodatno nerviraju. Na buretu uz šipku neki momak u erotskom zanosu zadiže nogavicu trenerke dok se oko njega vije kolo. Spavanje u pokušaju.


Novembarska skica

Četvorica nas stavilo se pod zastavu “ Budimo odgovorni“ u maglovito nedeljno jutro u sred sela Donje Vlase. Montiramo se na autobuskoj okternici. Dve domaćice, čekajući prevoz, razgovaraju sa različitih strana ulice. Iz bočnog sokaka čiča gura prazna ručna kolica i otpozdravlja nam. Malo iznad, uz put, pred jednom kućom veliko spremanje. Sav lom je iznet pred kuću, između ostalog, jedna stara škrinja na vitkim nogarama, dekorisana plitkim geometrijskim šarama, čeka da završi kao potpala za šporet ili kazan za rakiju. Odmah do, jedna drusna otvara dvorišnu kapiju da domaćin istera traktor na ulicu. Komšinica velikim veslom posluje oko kazana za topljenje masti a kod poslednjih kuća jedno crno kuče pokušava da nas ujede.

Dolazimo do reke i obalom vlažnom od rose ulazimo u planinu. Magla daje finu difuznu svetlost. Krećemo se naizmenično jednom pa drugom obalom. Dolinica je gotovo kamernih dimenzija. U nju staje koritance reke staza sa jedne ili druge strane, retko je prohodna sa obe, i odmah se dižu strme obale obrasle visokim stablima . Krećemo se polako, napred- nazad, uspenjemo se, zavirimo u borovnjak da vidimo ima li rujnica, zadovoljimo se miškama, pa se opet spustimo do reke, u stvari potoče ili potočić. Rešimo da krenemo levom obalom i izbegnemo dosadan barbeški put. Počinju da nam se račvaju putevi, puteljci, vrvine. Krećemo se brajući staze po lepoti, svetlosti, zaobilazimo, dopuštamo da nas nešto odvuče na drugu stranu. Pod nogama nam šuštanje lišća postaje slatko. Pojačava se svetlost. Dolazimo do neke šumske kuće, načetu nebrigom, i pred njom zaklon od kiše na četiri stuba za naređane tugle. Ispred kao naručeno se tu našlo neko zarđalo bure na koje iznesosmo komad ovčijeg sira i stakliće nulatrojke. Pijuckamo Nenadovu jabukovaču, dotakosmo se DŽona Rida i 1915. kao da nam je malo zaraze, pa skrenusmo temu na razlike konfesije istok- zapad. Ja krenuh sa Trećim saborom u Toledu 589. ali Nenad vešto odbi teološko- eklezijastičke trice i povede ragovor u drugom pravcu, ne mogu da se setim kom. U tom mi zaokupi pažnju svetlost. Zunce nam ozari prostor. Kao da smo se našli u zaltnoj auri. Jeste pleonazam ali dočarava. Počeh glasno u sebi, nemojte da mislite da je to nemoguće, da osluškujem fonetski. Gelb, božesačuvaj. Amariljo, a-ma-ri-ljo, nekako kaskadasto. Žolta ili žlta, disbalans zbog viška suglasnika, dobra za rakiju a slovenačka rumena ima raštelovan nišan. Ne gađa u centar. Jelou da izgovoriš moraš mnogo mišića lica da angažuješ i dobiješ grimasu. ŽUTA je mamica. I tata i mama. Žuta je ćale za ovu boju. Žuta je himna. Može da se peva, možeš da je šapneš. Topla, lepo zaokružena reč, kada je izgovoriš kao da nešto daješ. Hajde šapni gelb. Ne može bratac, ne biva.

I tako veselo razvezane duše stignemo na bilo koje odvaja slivove Vlaske i Perutinske reke. Uhvatili smo dobru visinu da izbegnemo napor savladavanja doline ove druge i kako se bližilo vreme ručku spustimo se na crkvicu Sv. Luke. Ova, nekada daščara, je pre nekoliko godina renovirana naporom Perutinaca i sada je to crkvica lepe fasade od čvrstog mareijala, smeštena unutar kamenog pervaza starije i očigledno prostranije crkve. Okolina ipak ostavlja utisak zapuštenosti.

Od nekoliko klupa iz crkve, na travnatom platou pored, napravili smo lepu pogodnost da ručak obavimo u maloj udobnosti. Prijatno je. Nagrevamo se na suncu koje se već nisko spustilo na horizontu.

Lep je ovo bio izlet. Boje šume, jesenje svetlo nebo, hodanje bez ikakvog imperativa su u ludilu u kome živimo kao voda za žedna usta. U sam suton zaputimo se u Preutinu. Kad već pomenuh žedna usta da nezaboravim da kažem da smo u selu ispoštovali instituciju “ Pivo pred zadrugu“ u društvu nekoliko meštana. Raspitamo se za najlakši put za Vlase, pozdravimo se pa zatim sa tanke ulične rasvete uronimo u mrklu novembarsku noć. Ne palimo lampe koristimo, vrlo često zaparloženo, čisto savršentvo instikta. Kakvi smo mi majstori. To bi bilo uglavnom sve.

P.S. Ipak nismo otišli pravo kući.


Kosmovac- Preslap- Rženac-Kosmovac 8.novembra

Polazak u nedelju u 07.00h ispred Medicinskog.

Troškovi putovanja 1200 din.

Prijave na 0628182286


Mali Jastrebac 18. oktobra

U nedelju u 07.00h ispred Medicinskog polazimo za Kulinu. Trasa iz ovog sela ide preko Kupinjaka 946mnm i Jasenovih voda do Grebca, prevojne tačke između Malog i Velikog Jastrebca.

Troškovi putovanja 1200 din.

Prijave na 0628182286


Ruj 11. oktobra

U nedelju u 07.00h ispred Medicinskog polazimo za Rakitu/ Niš-Pirot-Zvonačka Banja/ . Trasa polazi iz Rakite 800mnm preko Rakitskog kamika 1405 mnm do Ruja 1706 mnm. Povratak u Rakitu.

Troškovi putovanja 1200 din.

Prijava na 0628182286


%d bloggers like this: