Arhive oznaka: Paješki kamen

Kamen

Bigar

Bigar

Prvo, mutno, jutarnje svetlo probilo je opnu iz koje se grad izlegao prekriven blatnjavim mrkim, crno- sivim plakom. Na parkingu ispod vodopada Bigar, instiktivno sam, najpre, obrisao cipele u snegu, postojao malo duže kao da rashlađujem noge. Vodopad je lep sa jednostavnim nedostatkom, uz sam put je, otkriva vam se odmah i potpuno, kao laka žena. Pada sa krečne terase sa visine od desetak metara i rakljast je kao brada nekih Nemanjića. Krenuli smo uz reku putem sa pokoricom smrznutog snega i blata i ubrzo smo izašli na mali eko uređen prostor sa natkriljenim klupama i stolovima za izletnike i uparenim poljskim klozetom. Sve ovo je na delu reke smirenog toka u bigarnim kadama omeđnih niskim vodopadima. Voda je bila tamno zelena,  posebne lepote uobičajene u dane oko Bogojavljenja. Odmah smo iskombinovali stazu od sela Orlja preko Paješkog kamena sa kupanjem u kadama u letnjim mesecima. Posle stotinak metara izbili smo na manastir Sv. Onofrija. Crkva i konak su bili zaključani i posle malog predaha krenuli smo, desno od manastira, najpre putem a zatim  jedim mekim pregibom Gabara, kako se ovaj istočni bok Paješkog kamena zove. Nastavi čitanje


Na Paješkom kamenu

Fotografije sa ovog izleta možete pogledati na sledećim adresama https://picasaweb.google.com/111695397395691602785/OrljaSeloPajeskiKamenPajezSelo

https://picasaweb.google.com/106829320756193435506/PajezkiKamenStaraPl

Mutno i toplo jesenje jutro. Vlažni trotoari, gomile truležnog, opalog,  lišća,  sumorna  autobuska stajališta sa malim grupama neveselih putnika.  Nas u busu kao da se nedotiče ova slika. Civilizacija zapada doživljava nedelju kao dan zabave, potrošnje i bežanja o d sebe. Za nas je ovo dan uspostavljanja harmonije i mira, pre svega među nama a zatim i sa prirodom. Odlučili smo se za novo odredište. Do sela Orlja stiže se odvajanjem sa puta Temska – Kalna, prema selu Bazovik. Put liči na pačvork. Zakrpa do zakrpe, kao ćebe nekog ubogog beskućnika. Uspinjemu se iz doline Stanjanske reke, prolazimo Bazovik i uskim putem ulazimo na jedino šire parče druma, pred opustelom zadružnom  zgradom. Razmenismo nekoliko rečenica sa trojicom meštana i po njihovom uputstvu krenusmo strmom travnatom padinom prema Treštenoj čuki. Staza vijuga između krečnjačkih stena i uskoro izlazimo na Čuku odakle se pružio lep pogled na pobrđe i  krovove Orlje. Nastavi čitanje


%d bloggers like this: