Mesečne arhive: avgust 2014

Fotografije sa Stare planine/ Dojkinci, Tupavica, Arbinje

Dojkinička reka/ Arbinje

Dojkinička reka/ Arbinje

Advertisements

Kanjon Vučjanke i jezero Barje 31.avgusta

Polazak u 07.00h ispred Medicinskog. Vožnja preko Leskovca do Vučja. Laka pešačka trasa od HE Vučje uz vodozahvat do vade.Staza vodi uz vadu,paralelnu sa pravcem kanjona i pruža odličan pogled na bukove i kazane Vučjanke. Izlazak na  Skobaljić grad i povratak na Elektranu. Nastavak vožnje do brane Barje. Odlazak do Crcavlenda. Kupanje. Vremenska prognoza je povoljna, prilaz vodi odličan,temperatura vode takođe. U Crcavlendu imate mogućnost da obedujete, uglavnom svežu ribu.

1000 din.

Prijave na 0628182286


xxxzzz*

10450287_800322250020105_3749246957266931022_oNekada se prodavala muška kozmetička kolekcija, već zaboravljenog imena, pod sintagmom “ za vašu magnetsku privlačnost“. Stara planina može, potpuno izvesno, da se podiči svojim magnetizmom. Lepa je kao utopija  i što je najvažnije neće da vam zatvori vrata, kao što je slučaj sa svim Edenima koje one obično nude .

Evo nas treći put za redom u njenim nedrima. Dojkinci su nas dočekali sa kišom, kratkom, dovoljnom da nam pokupi prašinu sa puta. Napuštamo poslednje kuće u selu, prolazimo pored nekadašnje karaule, sada planinarskog doma pirotskog društva Vidlič. Pred domom nekoliko otvorenih šatora. Često smo kampovali na ovom prostoru. Leti je ovde prijatno opružiti se na travi na nekom ostrvcu između rukavaca Dojkiničke reke. Noć je visoko i nebo je crno da izgleda plavo. Ležali bi sve dok nas hladnoća ne bi oterala u šatore a onda bi nastavili da cvokoćemo u vrećama za spavanje. Putevi i puteljci Visoka vode,  uz bistre potoke, kroz modre četinarske šume, preko pašnjaka, u horizont. I upravo se ovakvim jednim putem, za sat ili 10524218_800323746686622_9162896301225566244_onešto više, stiže do vodopada Tupavica. Put je markiran i nemožete da zalutate. Vodopad je lep i za ovo doba godine bogat vodom.

Nastavljamo tucanikom prema Arbinju. Prolazimo pored nekoliko ljupkih vikend kućica. Pleni, posebno jedna, prizemna u dubokom zelenilu, sa prostranim tremom i malom senicom, tik uz reku. Reka je neujednačene snage. Deo vode ponire, na nekim mestima, zatrim ponovo ojača novim pritokama i onim što joj se iz podzemnih, zamršenih, tokova vrati. Za sat ipo stigli smo najpre do vodopada nad Draganovim virom  a odatle u neposrednoj blizini izbili smo na, meni drago mesto, prostranu kamenu ploču na čijoj sredini je voda prosekla usko, duboko korito, gde je voda brza i zapenušana.10629355_800322990020031_5998975810975473260_o10506714_800323096686687_4969387501482504035_o

Svako prema svojim mogućnostima

Svako prema svojim mogućnostima

10629292_800322133353450_870752835440128428_o

Dalje od ovog mesta, uzvodno, nikad nisam otišao. Osetljiv na previše lepote nedovoljno sam bio motivisan da nastavim hodanje. Prepuštao sam se uživanju na ovom bajkovitom, vilinskom mestu. U ostalom samo budale traže ćup sa zlatom na kraju duge. Kupanje u hladnoj, zapenušanoj, vodi krepi vas, otklanja umor, crne misli i sve ono što se ovde zove „lošotija“. Ostatak dana smo proveli podstičući vatru pod tiganjem sa crnom trubom i nešto mesa da bi dobili na masi. Zatim smo pili vino ležeći na zagrejanom crvenom peščaru uz povremeno uskaknje u vir.

Predveče smo se vratili u selo. Okupili smo se pred  prodavnicom sa čkiljavim svetlom, gotovo praznih rafova i rojevima muva. Sedosmo pod malim tremom, sa stolom i uglačanim klupama od zadnjica badavdžija i pivskih ispičutura , da razmenimo  koji aber sa meštanima. Čak sam i kupio  višak proizvoda jednog domišljatog i biznisu sklonog „građanina sela“, u vidu belog luka, i to ne onog mastodontskog, kineskog, nego od stare sorte, efikasnog protiv uroka.

* Nisam imao ideju za naslov

 

fotografije sa izleta pogledajte na slede’oj adresi https://plus.google.com/101038382197624428340/posts/gCTasbEKnrx?pid=6051897091750225794&oid=101038382197624428340

 


Zlatibor i Uvac 5-7 septembar

Petak 05 sept.

Polazak ispred Medicinskog fakukteta u 06.00h

Vožnja trasom Kruševac- Kraljevo- Čačak- Užice- Kriva reka /poznata po proizvodnji pršuta/- Tić polje.  Smeštaj u apartmanima „Gajevi“  http://zlatibordlt.daportfolio.com/

Popodne odlazak do Sirogojna i Stopića pećine

Subota 06. sept.

Odlazak na Gostiljski vodopad, Ljubiš i Borovu glavu. Vožnja katamatranom po Radoinjskom, Kokin brodskom i Zlatarskom jezeru do Gluve pećine. Obilazak manastira Mileševa XIII v.

Nedelja 07.sept.

Pešačka tura do Čigote, poseta Drvengradu , Višegradu i Andrić gradu.

Troškovi putovanja i smeštaja 50e

Planiramo zajedničku propremu hrane u apartmanima/ fakultativno/

U cenu nisu uključene ulaznice za Drvengrad i Andrić grad i vožnja katamaranom/ 1200 din. /


Zavoj u dve grupe

Doživljaj Prve grupe

Doživljaj Prve grupe

Na jezero smo se spustili, bežeći od pljuska u Pirotu, negde oko devet. Zapravo kiša je jenjavala na silaznoj strani Vidliča, kod Bumbine kafane je gotovo već prestala i kada smo se parkirali na šljunkovitom parkigu kod građevinskog žutog silosa, u blizini brane,  iskočio sam sa prednjeg sedišta i pitao, “ Ko je rekao kiša?“. Ovde se ekipa podelila u dve grupe. Ja sam u prvoj, svi ostali u drugoj. Po savetu lekara , da pričuvam ligamente kolena, odlučih se za tihovanje. Nenadu sam predao palicu, usmeno skicirao satzu prema Barskoj čuki pa svako svojim putem. Spustih se stazom pored pansiona Denčić. Kapija pritvorena, od domaćina ni traga ni glasa, jedino se čuje podmuklo režanje psa gostoprimca sklupčanog pod klupom. Produžih strmom  stazom kroz borov šumarak. Na malom zaravnjenom platou pod poslednjim borovima obratih pažnju da li se cakli u travi moj „seiko“ koji mi je predhodnog puta skliznuo s ruksaka. Neko mu se obradovao. Sa kamenite obale prebacio sam se na mali ribarski splav sa kućicom povučenom na jednu stranu i dovoljno prostranim tremom. Naslonio sam ruksak na zid kućice, kao uzglavlje, prekrio ga podmetačem za vreću, IMAG2180izvukao dve knjige i prepustio se čitanju. Nebo je bilo prekriveno gustim obalcima.  Između pročitanih redova bacim pogled preko bosih stopala na vodu i zelene, meke, bokove padina Stare planine. Čuje se zapluskivanje vode o obalu, Povremeni jaki udari vetra  mreškali su vodu jezera i blagi titraji sa trbuha splava prenosili su se, tihim stenjanjem, na celu konstrukciju. Jedan kormaran, dugom putanjom, tik nad vodom,  teško poleće. Drugi je zagnjurio i izgleda bog ga zaoboravio. Nisam video kad je izronio. Naravno da nisam poneo nikakve sluške. muzike i auditivne skalamerije. Uz ovakvo sazvučje bila bi neprimerena i Hendlova “ Muzika na vodi“. Miriše voda, mirišu borove talpe od kojih je sagrađena kućica i užad kojima je za splav privezan veliki desantni čamac, oseća se malo  i miris benzina. Mala barica, od kiše, skupljena u neravnini daske splava počela je da sjakti. SUNCE  se probilo kroz oblake. Svlačim se i spuštam u vodu. Mlaka voda ne stimuliše na plivanje. Ipak, odplivavam prema sredini jezera i vraćam se na splav u širokom luku. Onda sam pojeo malo ovčeg sira iz Slavinje i pogače iz Crvene reke.

Osetih mir. Ne onaj pravi, bezuslovni,  već ovaj mali, koji je  tek uzmicanje od svakodnevice, predah, primirije, zatišije, odlaganje do sutra.

Još malo čitanja i kupanja i blizu četiri,  popeh se kod Denčića na kafu. Denčići se upetljali  u šumi propisa, inspekcija, pišu neke izveštaje TO Pirot , ne umeju ili ne smeju gostima da uzmu novac. Gazda se izgleda kasno probudio. Zakrvavljene mu oči, boli ga zub, hladi natečeni obraz bocom zaječarskog. U tom stiže druga grupa pa iz predhodno navedenih razloga spuštamo se na jezero. Palimo vatru pod iprovizavanu, trenutno napravljenu, peć od kamenih ploča. Prvo idu kobasice i slanina pa na zamašćenu površinu pečurke. Sve je gotovo samo još da začinimo salatu. Tanja dodaje Nenadu plastičnu bočicu sa maslinovim uljem, koji elegantno izli sadržaj na dve činije mešanije od paradajza, paprike, sveže blagve ili , ako vam je draže, kneginje. Uvaženi profesor prvi je primetio snažnu, nedefinisanu biljnu aromu. Kao što se može naslutiti u bočici nije bilo ulja ali je bilo šampona za tuširanje. Dobra strana incidenta se pokazala kasnije,  kod pranja posuda za salatu. Tanja je dobila nadimak Lusi, skraćeno od Lukrecija Bordžija. Gumeni, opravdano odsutan, moraće Lusi da objasni zašto nosi u rancu sredstvo za higijenu i to u istom pakovanju kao i ulje.  Dan smo pokušali da završimo u Palanci na poslednjoj večeri „Dana banice“. Pošto je banica nestala a mi nismo bili raspoloženi za punjene paprike, popili smo pivo u drumskoj gostionici sa turskom zastavom.

20140817_121750Pozivam Lusi da doda doživljaj druge grupe.

Lepota tihovanja i uzivanja u prirodi znalacki je opisana.Čari hodanja i otvaranja stalno novih vidika bile su privilegija druge grupe. Slike ce reci vise od reci. Cari druzenja, smejanja koje leci (bas kao i nadjeni mir u prvoj grupi), ne uspevaju da docaraju ni reci ni slike. Otuda mi preostaje samo da vas pozovem da podelite iskustvo sa nama.

 

 

 

 

 

 

 


%d bloggers like this: