Mesečne arhive: septembar 2012

Župska berba, Aleksandrovac 23.09.

U nedelju u 7h ispred Medicinskog polazak na Župsku berbu u Aleksandrovcu.

Prethodi pešačka trasa sa izlaskom na srednjevekovni grad Koznik.

Troškovi putovanja 1000 din.

Prijave na 062 81 82 286


Svrljiški timok, Banjica, kanjon Belice 9. septembra

U nedelju u 07.00h ispred Medicinskog polazimo prema srednjevekovnom gradu Dervenu. Sadržaj ovog izleta može da bude raznovrsan saglasno mogućnostima koje ovaj prostor nudi:  izlazak na Derven, ulazak u kazane kanjona Belice, odlazak na izvor Banjice, kupanje u Timoku i prolazak kanjonom Svrljiškog Timoka,  male dužine i izuzetne lepote.

Troškovi putovanja su 1000 din.

Prijave na 0628182286


3 u 1

Pod Vihrenom

Rani jutarnji polazak nam je omogućio kratko uživanje u svežini letnjeg jutra. Grad je već mesecima pod jarom sušnog leta. Najave za vikend nisu ulivale nikakvu nadu, Kresna na Strumi oko 40, Bansko preko 30 celzijusa. Putovanje je prošlo gotovo neprimetno. Neće ostaviti nikakav trag u sećanju.

Na dvadestak kilometara pred Kresnom, u senci  nadvožnjaka, sačekao nas je vlasnik agencije Extrim  Stanimir Stanimirov, četrdesetogodišnjak, čovek prosečne visine, običnog izgleda, gotovo dežmekast u pocepanim patikama, šortsu i majici. Ostavio je utisak, ispostaviće se potpuno pogrešan, molera koji je okačio šajbnu o merdevine, skinuo kapu od dnevnih novina i sišao na pivce pred dragstor. Ulazak u Kresnu su  dva niza prodavnica, kafanica pored magistralnog puta, jedna skara na otvorenom i nekoliko pijačnih tezgi. Odvajamo se desno, prelazimo Strumu preko mosta i evo nas na širokom parkingu u senovitoj  oazi  gorostasnih platana i stabala smokava, pred hotelom čudnog imena, Brioni. Ostavljamo prtljag, navlačimo najnužnije na sebe, sedamo u nekoliko Fordovih kombija i krećemo u rafting bazu, udaljenu dvadesetak kilometara uzvodno. Baza je smeštena na širokom sprudištu, sastoji se od nekog čudnog trenažera, kružnog, napravljenog od užadi, drvenih oblica i prikačenih teških kamenih oblutaka i drvenog spremišta za čamce i ostalu opremu sa šankom, stolovima i klupama i velikima  roštiljem unutar kružnog šanka. Delimo se u dve grupe. Brojnija ostaje na kratkoj rafting obuci a nas devetoro ulazi u kombi sa opremom za kanjoning, kacigom, pojasom i  neoprenskim patikama. Kratka vožnja magistralnim putem pa se odvajamao prema Pirin planini, prateći putokaz sa oznakom Vlahi, rodnim  selom Janeta Sandanskog. Iz usputnog ćaskanja sa Stanimirom  saznajemo da Ćaći, kako mu je nadimak, organizuje i raftinge u Nepalu i Kolumbiji, alpinističke tečajeve i svakakve kalambure sa šmekom avanture.  Zaustavljamo se na proširenju makadamskog puta i krećemo pešice u spust prema reci Vlahi.

Kanjon Vlahi

Ulazimo u prvi vir, voda je prijatna, gotovo topla. Kreće uživanje. Skačemo sa visoke obale u virove, spuštamo se ležeći skrštenih ruku na grudima, da ne bi odrali laktove, niz prirodne tobogane u zapenušana okna, podmećemo se pod vodopade i tako u serijama. Završavamo akciju kod nekog vodozahvata, penjemo se šumom i tek sada shvatamo kolika je vrućina pritisla Pirin. Vraćamo se u Brione. Večeramo na terasi. Razmenjujemo utiske sa rafting grupom. Odlazimo na počinak. Noć je u znaku žubora potoka koji protiče kraj hotela.

Nas nekoliko ranoranilaca ispijamo jutarnju kafu  u birtiji na magistralnom putu. U hotelu kuhinja još ne radi. Usput hranimo jenu mazgu smokvama kojih ovde ima u izobilju. Doručkujemo, ulazmo u četiri kombija i krećemo ponovo u bazu. Primamo uputstva o upravljanju kanuima k2 i krećemo prevozom na mesto pogodno za uronjavanje čamaca. Ličimo na Atom mrave sa pojasevima i kacigama. Spuštamo plovila u mirnu vodu, veslamo gore-dole pa sa instruktorima, momcima  sa mišićima kao sajle, izblajhane kose od sunca, krećemo nizvodno. Jedan instruktor vesla u solo kanuu a dugi je sa Nenom u K2. Neni se ne skida osmeh sa lica. Blizu tri sata je trajalo uživanje i borba sa brzacima. Bilo je

Raftinf na Strumi

tu i komičnih situacija, zaglavljivanja u brzacima, međusobnog ćuškanja čamcima, nasukavanja i izbavljivanja po modelu ko se kako snađe. U rafting bazi čekamo naš mini bus i ljude iz kanjoninga. Tuširamo se pod mlaznicom creva, ogledneli pravimo dobru gozbu od onog što se zateklo po ruksacima. U šanku nas služe domaćini ledenim pivom na točenje. Pozdravljamo se sa Ćaćijem i njegovim momcima i krećemo za Bansko.  Napuštamo Strumu na preko čedrdeset, dočekuje nas Bansko na tridesettri. Belvedere je prepun gostiju. Smeštamo se u sobe i apartmane, izuzetne udobnosti. Sa terasa pruža se pogled na bazen, bar i soker teren sa veštačkom travom. Rapoređujemo se na ležaljke pored bazena, pokušavamo da igramo fudbal misleći na pivo. Večeramo pa u šetnju starim delom grada. Veče ne donosi očekivano osveženje. Potražili smo ga  u prostranoj bašti stare mehane.

U devet ulazimo u bus spremni za uspon na Vihren. Nedugom vožnjom izbijamo na planinarski dom Vihren pa ubrzo hvatamo stazu. Klasična slika sa bugarskih planina. Nepregledna masa ljudi kreće na uspon. Zastupljene su sve generacije, veseo svet, javljamo se jedni drugima. Staza nije duga, ali je zato veoma strma. Vodi nas najpre kroz kržljave borove, preko nekoliko potoka do male zaravni sa lepim pogledom na Todorku i njenih 2700 mnm. Pred nama se nazire staza koja vodi na prevoj južno od Vihrena. Odavde se vide jezera pod nama i planinski venac koji liči na dečiji crtež. Zadnja deonica može da deluje deprimirajuće na malodušne. Ustvari za čedrdesetak minuta ste na 2914 mnm. Na trećem smo vrhu Balkana. Fotografišemo se za uspomenu i dugo sećanje, ručamo, zateklo se i malo vina. Vraćamo se istom stazom. U nekom trenutku našim brbljanjem isterasmo jednu divokozu na čistinu. Graciozna i ne preterano uplašena nestade negde na padini. Kod Doma sumiramo rezultate uz Kamenicu rashlađenu u valovu izvora. U hotelskom bazenu još jedan osvežavajući predah. Tri u jedan je završen.

Fotografije sa ove akcije možete pogledati na sledećoj adresi https://plus.google.com/u/0/photos/108013891613270430698/albums/5784256953428630161


%d bloggers like this: