Mesečne arhive: decembar 2014

Babin zub 3. januara

Pogled sa Ženskog vrha na Midžor

Pogled sa Ženskog vrha na Midžor

Polazak u subotu u 07.00 h ispred Medicinskog.Planinarska tura onakva kako nam snežni uslovi dozvole. Nadam se da ćemo da obezbedimo kuvani kiseli kupus kod „Ždrme“.

Troškovi putovanja 1000 din.

Prijave na 062 8182286


Dvogrba kamila

Između tri i četiri probudilo me je dobovanje kiše. Prebirem imena prijavljenih za izlet, mnogi imaju običaj da u ovakvoj prilici isključe budilnik i okrenu se na drugu stranu. U sedam ispred Medicinskog,  pod crnim nebom, prikupljamo se i za čudo svi sa spiska uredno su se pojavili. Tvrdo jezgro, nema šta. Na Debelom brdu , najpre jedan a zatim i drugi auto u jendeku kraj puta. Vozači su se preračunali. Sv. Nikola jeste zaštitnik i putnika ali za pijane nadležan je Bog (pijane i Bog čuva). U Prokuplju, na semaforu, kamion se zaboo u kombi. Računam, bezbedni smo. Statistika je valjda zadovoljena. Sa puta za Prištinu odvajamo se odmah nakon Rače. Na parkingu Đavolje varoši smo jedini. I ne samo na parkingu. Zatvorena je biletranica, suvenirnica, kafana, od posetilaca ni traga.

Rodopski zatalasan Radan

Rodopski zatalasan Radan

Na uspon krećemo blatnjavim putem prema selu Đake. Ovaj put preseca Radan planinu i silazi na Justinijanu primu, Caričin grad. Izlazimo na Durutsko groblje, silazimo sa puta i ulazimo u Đake. U selu se vije dim samo iz odžaka prve kuće. Nismo bili bučni, niko nas nije primetio. Penjemo se i sa puta vidim kuću Radivoja Maksimovića. Deli nas dolina potoka. Dozivam ga po imenu. Nema odziva, nema ni dima sa ognjišta. Sreo sam

Prema Sokolovom visu

Prema Sokolovom visu

ga jedini put 98. ili 99. i zapamtio za čitav život. Priča o Radivoju drugom prilikom. Nevidoh mu spomenik na groblju pa se nadam da je još u dobrom zdravlju i da je na svom konju odjahao nekom na slavu na neko susedno brdo.

Radan

Radan

IMAG2345

Dan je odmako i na zapadu se ukaza Kopaonik pod suncem, kao nepravilna traka blještavog aluminijuma. Sokolov vis izgleda kao dvogrba kamila. Dva vrha gotovo iste visine sa sedlom između. Obilazimo ga  markiranim putem pa se čisto rezonski odvajamo sa njega i krećemo pravo na sedlo. Kažem rezonski, jer markacije nema na ovom odvajanju i na nju smo naišli nešto kasnije. Staza je pokrivena tankom skramom snega. Ubrzo počinje da provejavaju cigančići. Sa sedla krećemo na desni vrh. Pamćenje je nestalno a i markaciju smo opet izgubili. Izlazimo na severniji vrh i utom se probija sunce kroz oblake. Pogled je izvanredan. Radan je Rodopska planina, blago zatalasanih visova razdeljenih dolinama i kotlinama. Neposredno pod nama vidi se Ivan kula kao pozivnica za neku drugu priliku. Spuštamo se, nailazimo na markaciju i penjemo se na pravi Sokolov vis. Pogled u krug, punih 360 stepeni, površine za pet, šest osoba. Ručamo nešto niže. Zapaljena vatra, cvrči kavurma sa paprikom iz turšije, malo kozijeg sira, nešto ljuto i po čašica vina. Temperatura je počela brzo da pada a i kratak dan da kraći može da bude samo naredni, potera nas nizbrdo. Boje su počele da prelaze u večernje a visovi i doline počeše da zauzimaju nove položaje. Sve postaje zamagljeno pomrčinom, razdaljine, zapremine, uglovi.

 


Svrljiške

DSCN5165

Gde piroman Gumeni prođe…

Vozimo se kroz tih, mutan dan. Palanka ostaje za nama, penjemo se uzanim asfaltnim putem po padinama gde se gase Svrljiške planine na istoku. Prešli smo gradilište autoputa, susrećemo nekoliko kamiona natovarenih kamenom rizlom, prolazimo pored postrojenja sa tornjevima, konvejerima čvrsto ukopanih pored otvorenih rana planine. Polja i borovi kraj puta zagaslih boja od kamene prašine. Prolazimo selo Babin kal, niz zbijenih kuća na padini prema istoku,bez dima iz odžaka. Kod opustele škole odvajamo se prema selu Kozje. Za par minuta nam se ukazuju prve kuće. Šaljemo vozača u Gulijan, ispravljamo noge, nabacujemo ruksake na ledja, krećemo. U susret nam dolazi seljak sa ručnim kolicima. Prvi i poslednji susret sa živim stvorom u selu. Kažem mu o našim namerama, hvata se za glavu : “Mnogo daleko”. Prolazimo pored jednobrodne crkvice postavljene na malom proplanku sa lepim pogledom. Na zabatu nad vratima stoji 1906. Godina, ime dinastije i još nekih zaslužnih za podizanje hrama. Crkva kao sasušena grana. Ako je, nekada, imao ko da drži službu kasnije nije imao za koga. Kroz polupana okna vide se neoslikani zidovi i pod zasut opalim malterom . Penjemo se kolskim putem, jasno naznačen dvema vijugavim zmijama koje su ostavili točkovi traktora,  iznad poslednjih seoskih kića. Hodamo po južnom obodu doline koja se spušta pravo u Kozje. Put se zatim , spušta u dolinu tamo gde se njen nagib prelomio u pitomu kosinu. Prolazimo odvajanje za Rinj u kamenom procepu kroz koji se vidi Suva planina u nejasnom plavilu. Sada hodamo boginjavim karstom izrovašenim vrtačama. Atmosfera se zgusnula. Registar boja se sveo na mlečno, mutno  sivo- belo i nekoliko valera smeđe. Vlada apsolutna tišina koja vam upija sopstveni dah. Razveselila nas je jedna košuta koja je odskakutala niz vrtaču zatim izbila na obod kržljave šumice pa nestala u šipražju. Staza se vremenom izgubila. Krivudamo obodima vrtača kako nebismo gubili visinu. Pod samim Crnim vrhom, na čistini, nailazimo na gomilu nasečenih bukovih oblica i odlučujemo se za ručak. Izvi se plamičak, iz vlažnog drveta, uz porđajne muke. O, Gumeni ala ti se majka zaradovala. Zbili smo se oko vatrice, pojeli to što se zateklo u ruksacima ali ni jelo ni vino nisu potkopali izdržljivost šetača. Naparavismo nekoliko snimka na vrhu pa krenusmo u spust prema Gulijanu. Kratak dan je brzo počeo da rastače svetlost u tamnije nijanse. Za videla presekosmo nekoliko serpentina strmom stazom, primakosmo se selu u potpunom mraku,  putem koga je destak puta presecao potok. Uđosmo u sokak sa uličnom rasvetom, nađosmo i prodavnicu sa mušičavim prodavcem u radničkom, plavom mantilu neke propale industrije koji nam objasni da pivo može da se popije samo van radnje. Hvala baksuzu što nas otera u toplo okrilje svrljiške kafane.


Đavolja varoš i Sokolov vis na Radan planini 21. decembra

Pogled na Sokolov vis

Pogled na Sokolov vis

Polazak u 07.00h ispred Medicinskog. Obilazak Đavolje varoši, uspon na Sokolov vis 1360 mnm, preko sela Đake. Povratak istom trasom.

Troškovi putovanja 1000 din.

Prijave na 0628182286


Sofija 13. decembra

U subotu 13. decembra u 07.00h ispred Medicinskog krećemo za Sofiju. Osnovna ideja , ovog jednodnevnog izleta, je da određeni broj prijatelja, zatrpanih u zatvoru sopstvenih kuća, izvučem na dnevu svetlost. I ako je ovo putovanje bez čvrstog plana mogućnosti su veoma raznovrsne. U najužem centru grada su nam Nacinalna galerija, Muzej ikona u kripti crkve Aleksandra Nevskog, kripta crkve Sv. Sofije, Arheološki muzej sa svojom izvanrednom postavkom ali i sve ostalo sa manjim duhovnim vrednostima.

Troškovi putovanja 1600 din.

Prijave na 0628182286


%d bloggers like this: