Arhive oznaka: Hilandar

Bedeker za sedmu recku

 

Atos 2033 mnm

  Atos 2033 mnm

Melnil

Melnik

Avantura i misterija putovanja kao da su nestali u ovako uređenom i organizovanom svetu. Odlazak na Svetu goru još uvek ima u sebi tu, neku dobru, atmosferu. Najpre dobijate osećaj slobode, nema istine koju vam serviraju mediji, zaboravite prljavštinu svetske politike, nestanu izveštaji o katastofama, deviznom kursu, estrade. Ogulite i zbacite ljušture kojima se u životu prilagođavte porodici, kolegama i šefovima na poslu, prijateljima i ako je neprilagođenost ključni način postojanja u svetu va vjek vjekova. Ovde možete biti potpuno sami. To je iskustvo u kome možete duboko da uživate. Dovoljno je da se povučeš u tamu crkve na jutrenju ili liturgiji ili da sedneš na stenu pored mora i da se zagledaš u tanku liniju između vode i neba. Možeš da se okreneš sebi ili da ne radiš ništa , ne misleći ni o čemu. Dobra je vežba ostati prazne glave. I zato evo me, ponovo krećem na jug. Teren sam temeljno pripremao pola godine da bi krajem maja udenuli jedan pravi pravcati adiđar u đerdan  krstarenja  svetogorskim stazama. Naravno da nam se osmehnula i sreća jer upite za gostoprimstva manastirima poslah na razne strane pa kada  napokon stiže i poslednji odgovor itinerer se gotovo sam iscrta. Hilandar, Zograf, Esfigmen, Vatoped, Prodromos, Panagija i Atos, Sveta Ana.

 

Dve grupe, moja planinarska i Namova pesnička, okupila se tačno u 6h.  24. maja na benzinskoj pumpi na izlasku iz Niša prema Banji. Odabrali smo trasu breko Bugarske.  Kombijem i sa

tri automobila zaputismo se na istok. Ostade za nama granični prelaz, Sofija i tri planine, Vitoša, Rila i Pirin sa istočne  a Osogovo i Belasica sa zapadne strane. Datum ulaska na Svetu goru za planinare je bio 26 a za pesnike 27, što će reći putovali smo bez žurbe, nate- nane, sve kilometer po kilometar i tako se obresmo u Melniku, najmanjem bugarskom gradu od nepunih 400 stanovnika. Za neobaveštene da se zna, ovo je vinogradarska, podrumarska i vinska Meka južne Bugarske. U vinu sa peska, uživali su Tračani, Rimljani, Mrnjavčevići i

Enterijer Muzeja vina u melniku

Enterijer Muzeja vina u melniku

Dejanovići , trgovali Dubrovčini a poznata ispičutura Vinston Čerčil je u svom podrumu, svake godine, skladištio burence od 200 litara. Prođosmo kaldrmisanim uličicama, pored vinarija, pansiona i hotelčića, crkve i crkvišta, do Muzeja vina. Divismo se vitražima, duborezanim tavanicama, oslikanim zidovima, minderlucima i ćilimima i degustaciji  vina u prijatnoj hladovini podruma. Popesmo se do Šestakove izbe da probamo i njegovo umeće. Pijuckamo crno od autohtone širokolisnate melničke loze. Na tabli pred podrumom  je istaknuto radno vrema. Od 9 do“ tmno“. Ostala mi je dilema dali je to kad padne mrak ili kad se homo consumensu stamni. Po obavljenoj kupovini, uglavismo balončiće u dupke pune prtljažnike i krenusmo na jug. Granični prelaz, plodna okolina Sera pored koja su ostaci Ježeva, dvora sultanije Mare Branković pa izbismo na more pored Aspravalte. Pravo zadovoljstvo je voziti pored mora u ovo doba godine. Procvetala brnistra je dala mirisnu notu celom ovom putovanju.

Nastavi čitanje


Gora Atonska 011

Dva dana pred ulazak na Svetu goru proveli smo na Beloj plaži podno lepo restauriranih zidina antičke Stagire. Podigli smo tri šatora na pesku uz severni kameni bok plaže dok je Nam, nedaleko od nas, privezao svoj prepotopski čador na dve vode za grane maslina. Konformističkiji deo tima se smestio u jednoj kući u Olimpijadi. fotografije sa akcije pogledajte na sledećoj adresi: https://picasaweb.google.com/101038382197624428340/AgionOros2011

U utorak, 6. Septembra podigao sam svetogorske vize u Uranopolisu i zatim bio zatečen neočekivanom komlikacijom. Zbog  malverzacija pomorske kompanije sa osigaranjima putnika, postojale su male šanse da  ’’ Pantalejmon ’’ ili ’’ Dostojna jest’’ danas  zap love uz zapadnu obalu. Kako nam ulazna viza važi samo jedan dan bili smo prinuđeni da se snalazimo kako znamo i umemo. Probijam se do biletarnice i raspitujem za plovidbu istočnom obalom. Službenik upisa moje ime i broj 16 i uputi nas u Jerisos. Brzi brod ’’ Agios Atanasios„  kreće  oko Nastavi čitanje


СВЕТА ГОРА- Хиландар и Кареја

Дванаест ходочасника

Дванаест ходочасника

У 9 и 45h дванаесторица нас се укрцала на брод Св. Панталејмон у пристаништу Уранополиса. За нама је остао лепо проведен дан на плажи испод зидина античке Стагире. Медитеран у најбољем издању. Сунчан и прозрачан дан. Промичемо поред нетакнутих увала, лепих места за недозвољено купање, урушених и обновљених келија. Галебови једу из руку путника наднешених над ограду палубе. Дивимо се њиховом лету и жалимо на њихову пробаву. Искрцавамо се на првом пристану, нашој Јовањици. Чујемо да у њој више нема монаха Панталејмона, иначе Немца, који је овде боравио близу двадесетак година и од Јовањице начинио лепо и уредно место. Времена за распитивање није било. Сви путници за Хиландар утоварили су се у неколико џипова и војни Там без цираде. У вожњи није било уживања. Више је личило на забринутост за сопствени живот.

Макадамски, добро уваљани и широк пут, вијугао је кроз предео обрасао макијом и проређеним боровима. Nastavi čitanje


%d bloggers like this: