Dan posle Božića smo proveli u i oko Ribarske banje. Zima tanka bez nekih ozbiljnijih nagoveštaja padavina uputila nas je na najkraći put do Banje, Tešica- Vukanja- Ribare. Banja ulickana, uredna i pomalo ukrašena za praznike. Koncizna, sva se smestila na dvesta- trista metara dužine. Kafica u sneku uz stari bazen. Isposlujemo umanjenje cene za grupu i zakažemo ga iza podneva. Počelo je da sneži. Prolazimo pored starog kupatila pretvorenog u spa centar, ’’ Vojvodine’’ i mini zoo vrta i počinjemo da se penjemo prema selu Srndalje. Na prevoju između Srndalja i Banje skrećemo markiranom stazom prema jugu, najpre kroz šumu pa čistinom uz padinu, pravcem koji bi nas izveo na Pogled. Sustiže nas grupa lovaca , neki od njih iz predostožnosti obučeni u fosforescentne prsluke da ih kojim slučajem kolege ne zamene za veprove ili neku drugu divlju marvu i ne pošalju po kratkom postupku Višnjem na ispovest. Razdvajamo se a neki od pasa, birajući bolje društvo, pođu za nama. Lepe su padine Jastrebca. Hodamo prosečenim putem kroz smrčovu šumu po , dobijajući na visini, sve dubljem snegu. Okrećemo se prema Banji uklapajući šetnju sa radnim vremenom bazena. Jednako sneži. Ulazimo u otvorene bazene obavijene isparenjem tople vode. Sa ozvučenja ide dobra muzika, poturamo razne delove tela pod mlaznice, vidamo stare ozlede, sevaju nas ožiljci zarađeni ko zna kojom prilikom. Tako smo se razgrejali da su i nokti omekšali. Umalo ne očepih nokat palca otvarajući limenku piva. Hladimo se snegom kraj bazena. Fajront u 15.00h. Neprijatan povratak zemljinoj teži. Dremljivi milimo kroz sneg i mrak prema Nišu.
Kalafat 
Postavi komentar