Kratovo

Kratovska čaršija

Neposredno pred polazak napabirčismo osmog putnika, sa zebnjom da izbor ne dovede do rimejka in vivo čuvenog filma Ridlija Skota. Na svu sreću dobili smo krotkog i na razgovor nespremnog čoveka.

Lagano putovanje po neveselom vremenu samo sa tri detalja vredna napomene. Pogled na manastir Prohor Pčinjski i planinu Starec, kanjon Pčinje i božanstvenost fresaka Evtihija i Mihajla Astrape u crkvi Sv. Đorđa u Nagoričanu. Dve velike kompozicije, Uspemje Bogorodice i Pričešće apostiola ponesoh u sebi.

Nedugo zatim ulazimo u Kratovo svo okićeno crvenim i žutim zastavicama. Danas je gradska slava, pomen na stradanje Sv. Đorđa Kratovca. Svuda užurbanost i gužva što i nije karakteristika ovog mesta, ne bar vo ovja vreme.

Sada dolazimo do glavnog pitanja, kako doživeti ovaj grad? Na prvi pogled odlikuje ga urušenost, trag vremena kao ožiljak, tromost i istrajnost u propadanju, davno prekinuta vitalna žila kucavica. Opustele kuće i hanovi,ogoljeni zidovi isturili kosnike kao vita rebra, natruli mušepci, tu i tamo razvaljena kaldrma, šrtče srednovekovne kule, mostarine se odavno ne naplaćuju. Ali, postoji i druga dimenzija. Potrebna vam  je imaginacija a za imaginaciju inicijacija. Za to je zadužen turustički žrec, alhrmičar, arheolog, bivši inkasant, pokretni hiper tekst sa izgrađenom tehnikom disanja, STEVČE DONEVSKI.

I gle, sve vri kao komina. Ukrštaju se putevi za Solun, Sofiju i Carigrag, Beograd, Melnik. Cveta trgovina, Šarenilo religija i naroda. Makedonci, Turci, Jevreji, Kotorani i Dubrovčani, Šopi,Sasi, masoni,  jebanđžije. Lepeza običaja, navika,nošnji, psovki i bezobazluka svake vrste. U čaršiji kujunđžije, jorganđžije, sarači, kalajđžije, abađžije, kovači i potkivači, opančari, mutavđžije. Dernjaju se bozađžija, sakađžija, sve mušterije piju iz iste čaše, i prodavac đevreka nataknutih na štap, hvale robu, aščija zadiže poklopce na tavama; pilav, škembe čorba, šerdene. Vurne rade punom parom, miriše leb, somun i simit. Šarene bombone, kadaifi, salep,alve, mađžun. Konji, praporci, crvene kićanke protiv uroka, rojevi muva. Mrtvosani volovi doteglili vodenično kamenje iz Lesnova.

Odmah iznad sinagoge, zatvorismo vrata za sobom na dubravačkoj kući našeg domaćina Stevče, ostavismo ovu celu gungulu i uđosmu u spokoj male kuhinje. Na stočiću “ postavi se“ boce travarice i domaće žlte i staklenca sa medom i anisom za dobrodošlicu. Stevče pripasuje kecelju, pa ređa šarenu so, crven piper i vezenke, sireve iz Konjuha i Tališmanca, mandarđžije Lupče, pastrmu, beli leb i crno vino. To i nije vino, nego nektar sa padina Šije, tu odmah pored Kratova. Nije šija nego Kratošija, lele nane. To potraja kolko potraja pa za provetravanje  i pripremu za drugo poluvreme, izabrasmu kafanu Dupku. Kvalitetno je bilo i drugo poluvreme. Pastrmajli i vino, pa za doručak mantije, mađžun i ormak što se deli za pročku. Pomenusmo i dvojicu zaminalih, Ljube gajdara i kaspina Kirila. Prosusmo po kap za spasenje duše, neka im je laka zemlja. Napuštamo Kratovo, na početku zime pred sam njen kraj, u uverenju da ćemo brzo da mu se vratimo.

Mirišemo kao i  nekadašnji karavani, na espap. Švercujemo anis i duvan.

 

Advertisements

3 responses to “Kratovo

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: