Aton 2

img_20161218_161845

Skit Sv. Ane

Dosta davno plovili smo od Vatopeda do Ivirona. Brod se u Ivironu zadržavao nekih pola sata I to nam je, tako smo bar mislili, bilo dovoljno da se površno upoznamo sa manastirom . Na brodu je bilo malo putnika i nije bilo teško primetiti jednog utučenog, potpuno rasturenog, čovečuljka kome su se  ko zna kakve brige natovarile na pleća. Da li ga je ko posavetovao, da li je  koristio oproban lek ili je krenuo  svojom intuicijom, tek spremio se za put, ukrcao na brod i krenuo svojoj  Spasiteljici. U pristaništu je podpalio  pete i kada smo ušli u paraklis Bogorodice Portaitise on je već bio na kolenima, oslonjen na ikonu tiho joj se ispovedao, potpuno predan, isključen iz ovog sveta. Iz mutne dubine svoje duše isčačkao je neku tamnu, ljutu muku i oslobodio se je , tu na naše oči. Vraćali smo se istim brodom. Ni pre ni posle nisam  video brže izlečenje i potpuni  preobražaj . Za ovako nešto neophodan je dubok spiritualni koren. Na brodu je to bio novi  čovek, sa novom nadom .

 

Na večernjoj i sutradan na liturgiji sjajna služba. Pojanje iz pevnica prvoklasdno. Prednjači stari monah izuzetno snažnog glasa. Crkva je gotovo u potpunom mraku, tamu jedino rastače svetlost iz nekoliko kandila i sveća.

Nastavljamo putovanje. Autobus pa brod i penjanje do konaka skita Sv. Ane. Idiličan mediteranski predeo. Na strmoj zelenoj padini  kamene kuće- kelije. Susrećemo se i sustižu nas mazge natovarene namirnicama, građevinskim materijalom i svim onim što je neophodno za život na ovako teško pristupačnom mestu. Pred spavanje gledam more pod mesečinom. U daljini treperava svetla civilizacije. Sitonija. Posle liturgije u malom paraklisu doručkujemo u priprati sasušeni hleb i čaj. Da bi obed bio moguć potrebno je da se hleb dobro raskisne i omekša u čaju. Napuštamo Svetu Goru.

Na brodu jedan ruski, monah obučen po poslednjoj monaškoj modi  u mantiji i sakosu od skupocenih materijala, sa prepoznatljivom ruskom mekom kamilavkom na glavi, tabletom vodi razgovor . Tablet  u lepom, tamnom,  kožnom povezu ističe  belinu  odnegovane  ručicice.  Ne mogu da se setim u kom pristaništu, dok smo po vedrom, hladnom  i vetrovitom vremenu čekali brod od nikuda se pojavio monah sa malom boščom u rukama. Bos u plastičnim papučam za plažu, ispucalih, orožnalih peta, sa tankom mantijom navučenom preko ničega, potpuno smireno je sačekao lađu i uputio se ko zna kud. Verujem da mu je u bošči bio ceo imetak. Eto, različiti su putevi gospodnji.

Sveti Nikola je. Put i druženje završavamo u psarotaverni odakle smo  krenuli. Sveti Nikola je slava našim prijateljima iz Minhena, Tomi i Branku  pa prigodnim ručkom zatvaramo krug.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: