Mesečne arhive: jul 2016

Stara planina/Toplodolska reka 24.jula

U nedelju u 07.00h ipred Medicinskog polazimo na Toplodolsku reku. Sa puta prema Pirotu odvojićemo se kod sopotske petlje, proći kroz Temsku pa uz reke, najpre indexTemšticu a zatim Toplodolsku do raskršća za Zaskovce. Odavde ćemo na uspon do Barskih livada, koliba i pojata potopljenog sela Zavoj. Predah u dudovoj hladovini pred kućom Nene i Voje pa silazak šumovitom dolinom debelo delskog potoka do vodopada i vira pod Ogorelicom, kod Ranćinog trapa.  Kupanje i pred kraj dana silazak rekom niz kanjon do Mrtvačkog mosta. Ovo ne spada u neke opasne poduhvate. Malo pešačenja kroz vodu,  kupanja u usputnim virovima i tako naizmenično nekoliko puta. Ruksaci i odeća će nas čekati u busu kod Mrtvačkog mosta. Ova, poslednja deonica nije obavezna. Do Mosta može da se stigne i prevozom.

Troškovi putovanja 1000 din.

Prijave na 0628182286

Advertisements

Aton 16

DSCN7291

Lagano smo se sputili u rano leto Mediterana. Titrav vrtlog boja. Svi prizori, zvuci, mirisi kao da su stvoreni od svetlosti. Do Uranoplisa se stiže tunelom od belih i ružičastih lijandera. Za mene, on se prostire od ponte od koje se  otiskuje i uz koju pristaje mali plavo -beli feri za ostrvo Amuljani pa do kule smotrilje u pristaništu Uranoplisa. Duž ovih pet-šest klimetara nižu se male peščane uvale omeđene stenama koje mirišu na so i školjke i mali hoteli lepo uklopljeni u nisko pobrđe maslina. Uranopolis pulsira u ritmu 9 i 45- 14-16. Isplovljavanje i pristajanje brodova, pre, između i posle potpuni mir.

Hrusija

Hrusija

U Hilandaru se smeštamo u “ senari“. Na liturgiji, u rano jutro, letnji pljusak se bučno sliva sa olovnog krova hilandarske crkve na dvorišnu kaldrmu. Obed, kao čin, na celoj Svetoj Gori je najlepši u Hilandaru. Nema brbljanja za trpezom. Sa amvona čtec čita žitije Svete mučenice Akviline. Na drugi gong trpezarca praznimo orošen bocun hladne, izvrsne, recine. Napuštamo Hilandar dubravom kiparisa, putem koji vodi prema staroj arsani i manastiru Esfigmen. Svojom lepotom i svežinom napajaju celu oklinu. Nema u njima nikakvog umora. Kiša je oprala staze, miriše lovor, origano i već precvetala brnistra. Prilazimo Vatopedu obalom. Čelopek, belo usijano sunce. Poslednji uspon, pod zidinama, nas je gotovo dotukao. Trošnim stepeništem se penjemo u stari vatopedski konak. Prijatna hladovita soba debelih zidova. Sutradan prašimo minibusom za Kareju, štedimo gilje. Nastavljamo. Kareja, Lavra, uspon na Atos. Netaknutim šumama hrasta i kestena približava se zvuk motorne testere nešto niže od nas. Odmaramo se u hladu pored ledeno-bistre vode Kria nere. 

Konačište na 1500mnm, Panagija, je potpuno zapušteno. Desetak, do bola, škripavih  kreveta na sprat, hrpa opreme,  vreća i podmetača, razbacana po podu i krevetima. Čađavo ognjište, posuđe na sve strane. Kišnica iz rezervoara se vadi posudom za led na lancu i privezanim sečivom sekire kao tegom. Od Panagije, na usponu, pridružio nam se lep pas. Počinje grmljavina. Odavde do vrha nema zaklona. Čista lutrija. Ako te zvekne nećeš da ga čuješ. Na vrhu je hrpa građevinskog materijala, čekrci, mešalice. Oštre ivice, čvrsta geometrija. Kiša. Čekamo zatišije u u Preobraženskoj crkvi u izgradnji. Monah nam kuva čaj od lipe. Keramičari, Rumuni,  postavljaju ploče na pod. Silazimo, U oblacima pod nama horizonatalna pražnjenja, vodoravne munje.

U svitanje krećemo iz Panagije. Vrti mi se po glavi Jovan Lestvičnik i put Duhovnog uzdizanja. Lestvice“ kojim se spuštamo u prisatnište Svete Ane je uzdizanje bola u nogama  do nepodnošljivog. Uz put nekoliko mazgarskih konvoja sa tablama iverice. Namučene životinje teško dišu. Šumno roptanje. Jedna mazga, na poštedi, sa ranama na vratu i sapima od teškog samara, pase ukraj staze. U pristaništu srećemo psa koji nas je pratio do Atosa. Taj kost nije oglodao, niti meso probao.Isplovljavamo.

DSCN8173

Jovanica, Hilandarska arsana sa zapadne strane Svete gore

Krstario sam Svetom Gorom uzduž i popreko i rado joj se vraćam, a onda dođete do toga da o stvarima do kojih vam je zaista stalo odlučite da sve manje i manje govorite, a i kad ih pominjete, onda to od vas zahteva napor. Počnete  da skraćujete, prećutkujete. Brze promene ostavljaju ožiljke na Atonu. Mreža puteva se usekla u zelenilo kestenovih i lovorovih šuma. Putevima praše autobusi, kamioni, džipovi. Masa radoznalih zazjavala sa foto aparatima zaviruju u crkve i paraklise, konake, mutvake, kripte, bunare. Krišom fotografišu monahe. Ovu hordu treba nahraniti i napojiti, za njima počistiti, oprati, posušiti i popeglati Kao da je emotivna temperatura pala za nekoliko stepeni. Živimo odvojenim životom. Svako na svoju stranu. Između nas jaz. Nema se vremena za dublji razgovor. Naši svetovi su različiti i jedni druge ne vidimo. U životu se čovek ne penje nego silazi. Korak po korak pod teretom zbrzanog života, nežno, detinje čisto, osetljivo i vedro i poverenje pretvaramo u neosetljivo, sebično, sumorno nepoverenje, jarost, ludilo. Kako da razgovaramo kada nam životi nisu u istoj ravni, oni ne mogu da siđu gde smo mi.

U Uranoplisu, u panici vremena,  naša „dekapende” grupa svela se na „enja”. U taverni, uz giros i recinu, konsenzusom odlučujemo sledeće.

Vozimo asfaltom do nekog luksuznog resort hotela. Napuštamo urbano turistički krkljanac. Zatim vozimo mrežom prašnjavih puteva kroz tunel primorskih borova pa kroz polja visoke trske. Snalazimo se   pipanjem i pođi-stani- pitaj, ako imaš koga, što je dalo rezultat, te napokaon izbismo na obalu. Kilometraska plaža, jedna taverna. More je smireno dugačkim rtom. Nema u njemu nikakve žestine. Mirno, glatko ogledalo neba u smiraj dana. Zanoćismo. Zvezde gore zgusnutim i dubokim sjajem. Jutarnje plivanje u toplom zagrljaju mora, ispunjenost do vrha.

Opet vožnja. Prolasimo ravnicu Sereza, na severu se uzdiže Balkan. Skrećemo sa glavnog druma, krivudamo kroz vinogorje na melničkom pesku i u sledećoj sceni ručamo na tersi mehane ,naslonjene na apsidu stare crkvice, u hladu javora iliti činara.. Sledi vino u Kordopulovoj kući i vino u Šestakovoj izbi . Komparativna analiza ispražnjenih boca nije dala neke precizne rezultzate. Uglavnom poneli smo sa sobom buke melničkih vina i tu bi se završilo sa zanimljivostima sa ovog putovanja. Da bi putovanje bilo uspešno izvesni uslovi moraju da budu zadovoljeni, posebno kada ne putujete sami. Prvi princip je istovetan sa leskovačkom preporukom za pravljenje ćevapa, “ treba da čovek nee budala“. Posle ovog ide strpljenje , tolerancija i sve ostalo što vas na kraju ipak upućuje na prvi princip. Najgora rečenica koju možete da čujete od saputnika je“ ajde da kratimo put“. To su oni što se, kada treba da uživaju, skrivaju od sopstvene sreće iz meni potpuno nepoznatih razloga. Opet vidi prvi princip.


Filozofija šetnje pored mora

DSCN8163„Filozofija šetnje pored mora je najteže znanje sveta: tako što je najlakše:ne činiti ništa da bi se tim učinilo sve.“ B.H.


Stara planina-Dojkinci 17.jula

15b188008fa056814e746d0373947eee

U nedelju u 07.00 ispred Medicinskog polazimo za Dojkince. Izbor za onaj dinamičniji deo svodimo na Ponor ili Pakleški vrh ili vodopd Tupavicu i Arbinje.

Troškovi putovanja 1000 din

Informacije na 0628182286


Rila/ Musala-Sedam jezera, Ovčarenski vodopad 22-24 jul

Haramija

Haramija 

Trodnevni izlet na najvišu planinu Blakana, Rilu započinje u 06.00, u petak 22. , ispred Medicinskog. Putujemo preko Sofije i Dupnice do Sapareve banje, u podnožiju Nacionalnog parka Rila. Dva dana ćemo biti smešteni u vili u Banji u neposrednoj blizini spa centra. Koncept je da se sami postarmo oko ishrane i na raspolaganju nam je ono sve što je neophodno za ovaj tip akcije. U planu je da se istog dana prošetamo do Ovčarenskog vodopada, koji je na par kilometara od Banje.

U subotu se prebacujemo do polazne stanice žičare, kod planinarskog doma Pionerska, izlazimo,dvosedežnicom na najnižu tačku cirka Sedam jezera, oko 2ooo mnm, pešačimo uz jezera do najvišeg,  odakle se pruža impresivan pogled. Nastavak preko Razdela na Vazov vrh 2659 mnm. i nova impresija. Otvara se pred vama cirk Urdinih jezera. Povratak istim stazom i žičarom do prevoza i silazak u Saparevu banju.

Trećeg dana se prevozimo do Boroveca i žičarom, gondolama, se penjemo do Jastrebeca na oko 2000 mnm. Izlazak Na najviši vrh Balkana, Musalu, 2976 mnm, musalapeak-headerpovratak istom trasom do Boroveca. Predah u ovom simpatičnom ski centri i povrtak za Niš.

Troškovi putovanja, noćenja i prevoz žičarama  40e i 3000din.

Informacije na 0628182286

 


%d bloggers like this: