Dnavne arhive: 5. jula 2016.

Jezero Zavoj 10. jula

Doživljaj Prve grupe

Doživljaj Prve grupe

U nedelju u 07.00h krećemo na jezero  Zavoj. Isto mesto polaska isti troškovi a trasa i hladovina biće određene na samom jezeru. Usput, evo i zapisa iz nekog predhodnog jezerovanja:

Na jezero smo se spustili, bežeći od pljuska u Pirotu, negde oko devet. Zapravo kiša je jenjavala na silaznoj strani Vidliča, kod Bumbine kafane je gotovo već prestala i kada smo se parkirali na šljunkovitom parkigu kod građevinskog žutog silosa, u blizini brane. nije joj više bilo traga. Ovde se ekipa podelila u dve grupe. Ja sam u prvoj, svi ostali u drugoj. Po savetu lekara , da pričuvam ligamente kolena, odlučih se za tihovanje. Nenadu sam predao palicu, usmeno skicirao satzu prema Barskoj čuki pa svako svojim putem. Spustih se stazom pored pansiona Denčić. Kapija pritvorena, od domaćina ni traga ni glasa, jedino se čuje podmuklo režanje psa gostoprimca sklupčanog pod klupom. Produžih strmom  stazom kroz borov šumarak. Na malom zaravnjenom platou pod poslednjim borovima obratih pažnju da li se cakli u travi moj „seiko“ koji mi je predhodnog puta skliznuo s ruksaka. Neko mu se obradovao. Sa kamenite obale prebacio sam se na mali ribarski splav sa kućicom povučenom na jednu stranu i dovoljno prostranim tremom. Naslonio sam ruksak na zid kućice, kao uzglavlje, prekrio ga podmetačem za vreću, izvukao dve knjige i dao se čitanju. Nebo je bilo prekriveno gustim obalcima.  Između pročitanih redova bacim pogled preko bosih stopala na vodu i zelene, meke, bokove padina Stare planine. Čuje se zapluskivanje vode o obalu, Povremeni jaki udari vetra  mreškali su vodu jezera i blagi titraji sa trbuha splava prenosili su se, tihim stenjanjem, na celu konstrukciju. Jedan kormaran, dugom putanjom, tik nad vodom,  teško poleće. Drugi je zagnjurio i izgleda bog ga zaoboravio. Nisam video kad je izronio. Naravno da nisam poneo nikakve sluške. muzike i auditivne skalamerije. Uz ovakvo sazvučje bila bi neprimerena i Hendlova “ Muzika na vodi“. Miriše voda, mirišu borove talpe od kojih je sagrađena kućica i užad kojima je za splav privezan veliki desantni čamac, oseća se malo  i miris benzina. Mala barica, od kiše, skupljena u neravnini daske splava počela je da sjakti. SUNCE  se probilo kroz oblake. Svlačim se i spuštam u vodu. Mlaka voda ne stimuliše na plivanje. Ipak, odplivavam prema sredini jezera i vraćam se na splav u širokom luku. Onda sam pojeo malo ovčeg sira iz Slavinje i pogače iz Crvene reke.

Osetih mir. Ne onaj pravi, bezuslovni,  već ovaj mali, koji je  tek uzmicanje od svakodnevice, predah, primirije, zatišije, odlaganje do sutra.

Advertisements

%d bloggers like this: