Ko hoće veće…..

sim3Nekako pred polazak na nedeljni izlet, Strelac- Berduj, pojavila se mala, dobronamerna sugestija jedne  planinarke na fb-u.

„Iz Strelca se spustite u selo Kamabelevac. Odite do groblja. Od groblja pitajte meštane gde je Buk ili Ždrelo . Tu je mali kanjon, kojeg poznaju verovatno samo žitelji Kambelevca i Radinjica. Mali raj na zemlji. I nista nemojte kvariti i bacati. Neka ostane onakav kakav je.“

Jedna pogrešno postavljena tabla, “ Strelac“ u Ljuberađi je potpuno odredila dan. Par kilometra vožnje u „pravcu“ Strelac nas je doveo u selo Radinjince, odakle se ne može nikuda. Učini mi se da su suđaje umešale prste i da ništa nije slučajno. U lokalnoj prodavnici uhvatih živi jezik. Mile Zlatanović, sa dvojicom meštana, je baš ispijao prvu rakijicu kad ga ja zatekoh pitanjem o Buku i Ždrelu. Ponudi se Mile da nas odvede na lice mesta. I tako ostavismo reku Murgovicu i uđosmo u tesnu klisuricu Kambelevačke reke. Mokra od sinoćne kiše, kamenita stazica traži opreznost i pridržavanje za sve što vam dođe pod ruku. Na mestu gde se reka morala da prebrodi Mile se izu, zagazi u vodu i nabaca u nekoliko kamenova te se mi veseli i radosni prebacismo na drugu obalu. I tako dođosmo do ždrela. nekoliko bukova tu je i vrelo, koje se uskim curkom spušta niz masivnu bigarnu naslagu. Ona sugestija “ nemojte kvariti i bacati“ nije bila neophodna, kambelevčani su sve što su imali već bacili. Krpe, kese, plastične boce, tuluzinu. Oprostismo se sa Miletom, ispostaviće se na kratko. Nastavismo do seoskog groblja pa livadama dolinom penjemo se do sedla. Staza nas dalje vodi, strmim nagibom, u bukovu šumu. nikako da nam se otvori prilaz Murgovici, pa da krenemo na sledeći venac, prema Masurovcima i Berduju. Iskočismo na greben, u daljini se vidi Strelac, uživamo u pogledu. Kod neke kolibe , ispod livada okrentih na jug naš izviđač pronađe put koji nas napokon spusti u dolinu. Hodamo niz reku , očekivanja su nam zaludna, na nekoliko mesta nas reka pribija uz strmu obalu pa uključujemo reduktor na sve četri. .Šiblje stene, proširenje. Pa opet. Kišica sa nas spra i ono malo nade. Ručamo na sprudištu reke pored vodenice. Nastavljmo niz reku na isti način, napred pomenut, i evo nas na brvnu kod prvih kuća Radinjinca. Sledi „pivo pred zadrugu“. Tu je i Mile. U dućanu podloži pećku, jedini seoski đak, četvrtenac. O njegovom uspehu brinu dva učitelja i onaj koga smo mi zvali „čičica“.

,Avantura je,  kao što se ispostavilo, hazardna i nepouzdana. Avanturista je neozbiljan.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: