Dnavne arhive: 14. maja 2015.

Vreme je za Ramonde

Jelašnička klisura

Jelašnička klisura

Pre neku godinu krenuo sam sa fotografom Zavoda za zaštitu spomenika, Zoranom Radosavljevićem Kikijem, da pronađemo stanište ramondi i napravimo nekoliko fotografija ove interesantne i retke biljke  Prolazimo Jelašnicu i klisuru, nastavljamo vožnju prema selu Čukljenik. Prakiramo se

Ramonda serbica

Ramonda serbica

ispred prvih kuća i nastavljamo pešice. Prelazimo preko mosta i krećemo putem koji se blago diže i prati pravac reke. Na najvišoj tački puta. posle poslednjih seoskih kuća, smestila se kolibica između krošnje nekog starog drveta i lepog,  travnatog ćuvika. Otvaramo kapiju,  penjemo se i dok tako zagledani u daljinu, sa štitom od šake na čelu kao Indijanci, čujemo glas ispod nas. Ništa bolje od živog jezika. Spuštamo se do zabrađene bakice, pitamo se za zdravlje. Pred nama je  Svetlana Stamenković. Na njenom smo imanju, dva hektara u komadu. Objašnjavam šta tražimo. Izgovaram imena  Ramondi. Serbika, Natalija. Ništa joj ne znači. Prelazimo na platičniju varijantu, objašnjavam izgled, boju. Pljesnu se po čelu, okrete na peti u polukrug a mi za njom. Hodamo i slušamo je. Izvinjava se što ne može brže, lomila nogu lane. Inače živi sa dedom. Ćerka joj živi  na Broju 6, ima i unuke i praunuka, kozu i sedam jarića. Izlazimo na malu zaravan sa lepim pogledom prema Radovom kamenu, desnom obronku klisure. Gejini penjači se muče na trening steni. Jedan visi a njih četvoro čuče u hladovini i dele savete mučeniku. Nižom stazom usamljeni planinar sa rancem na leđima grabi prema starom čukljeničkom selištu. Prpošna baka nas uvede u tminu kržljave šume. Na steni sleva Ramonde nathaliae u cvatu. Nežni, svetlo  ljubičasti, gotovo fosforoscentno svetlucavi  cvetići.  Uz njih strašnik.  Liči na malu paprat, stavlja se deci pod jastuk da  se oslobode strahova. Kao da smo došli u poslednji čas. Na šumskoj stelji, u podnožiju stene, opale latice. Uzimam nekoliko opalih, čitavih cvetića, stavljam ih između stranica papirante maramice i nežno slažem u džep košulje.

Ramonda serbica

Ramonda serbica

Ramondije su kao poseban rod razvrstane tek 1805. god. zaslugom francuskog botaničara Rišara a ime im nadenuo po imenu starijeg botaničara Ramonda. U evropi su razprostrte u tri geografska pojasa. Srbija, Iberijsko poluostrvo i Tesalija. Ramondije rastu u tami kamenih tesnaca i pukotina stena. Korenčićem upiru horizontalno u stenu. Maljavih su i naboranih listića i cvetaju, Ramonda serbicaRamonda serbica od aprila do juna  a nathalia od maja do juna. Ramondu serbicu otkrio je, ko drugi negoli Pančić, oko 1850.god. Rasprostranjena je na Rtnju,okolini Zlota i oko Pleša. Ramonda nathalia je otkriće Save Petrovića, jednog od najznačajnijih srpskih botaničara, saradnika Pančića i autora “ Flore okoline Niša“ iz 1882.god.  Njegovo otkriće je iz 1879.god. i vezano je za Jelašničku klisuru.Svoje otkriće posvetio je srpskoj kraljici Nataliji Obrenović.

Dakle, ako želite da vidite ovu lepoticu, vreme je.

 

 

 


%d bloggers like this: