Kamen

Bigar

Bigar

Prvo, mutno, jutarnje svetlo probilo je opnu iz koje se grad izlegao prekriven blatnjavim mrkim, crno- sivim plakom. Na parkingu ispod vodopada Bigar, instiktivno sam, najpre, obrisao cipele u snegu, postojao malo duže kao da rashlađujem noge. Vodopad je lep sa jednostavnim nedostatkom, uz sam put je, otkriva vam se odmah i potpuno, kao laka žena. Pada sa krečne terase sa visine od desetak metara i rakljast je kao brada nekih Nemanjića. Krenuli smo uz reku putem sa pokoricom smrznutog snega i blata i ubrzo smo izašli na mali eko uređen prostor sa natkriljenim klupama i stolovima za izletnike i uparenim poljskim klozetom. Sve ovo je na delu reke smirenog toka u bigarnim kadama omeđnih niskim vodopadima. Voda je bila tamno zelena,  posebne lepote uobičajene u dane oko Bogojavljenja. Odmah smo iskombinovali stazu od sela Orlja preko Paješkog kamena sa kupanjem u kadama u letnjim mesecima. Posle stotinak metara izbili smo na manastir Sv. Onofrija. Crkva i konak su bili zaključani i posle malog predaha krenuli smo, desno od manastira, najpre putem a zatim  jedim mekim pregibom Gabara, kako se ovaj istočni bok Paješkog kamena zove.Peli smo se šumom graba pod snegom. Grab je čvrsto drvo i retko koji je bio oštećen od one poznate ledene kiše za razliku od stabala uz put od Temske prema  Kalni. Vreme je bilo tiho i bez vetra. Odustali smo od staze preko sela Pajež, povukli smo malo južnije i IMAG2421u neko doba presekli stazu koja od ovog sela vodi ka Orlji. Krenuli smo prema Orlji i vrebali prvu priliku da se odvojim sa nje prema bilu Kamena. Tako i bi uz gunđanje posustalih i slavama izmučenih pešaka. Na bilo smo izašli kod samog vrha grenena. Vetar nam je razvejao ideju o ručku na mestu sa lepim pogledom. Napravili smo mali zaokret prema istoku i opet pregibom krenuli naniže. Presekli smo stazu sa našim tragovima i iskoristili, još uvek toplo,  ložište koje su lovci ostavil. Gumeni, stari piroman, u akciji. Cvrče kobasice na štapovima, svi radosni i veseli ni traga kiselim facama. Na parking smo stigli prateći naše tragove. Na parkingu turisti se slikaju ispred vodopada. Ljubavni par u sto poza, zagrljeni ovako i onako. Šteta što nema ruža ili bar jorgovana, bilo bi to idealno likovno rešenje za kutiju sa čokoladnim bombonama.

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: