Dvogrba kamila

Između tri i četiri probudilo me je dobovanje kiše. Prebirem imena prijavljenih za izlet, mnogi imaju običaj da u ovakvoj prilici isključe budilnik i okrenu se na drugu stranu. U sedam ispred Medicinskog,  pod crnim nebom, prikupljamo se i za čudo svi sa spiska uredno su se pojavili. Tvrdo jezgro, nema šta. Na Debelom brdu , najpre jedan a zatim i drugi auto u jendeku kraj puta. Vozači su se preračunali. Sv. Nikola jeste zaštitnik i putnika ali za pijane nadležan je Bog (pijane i Bog čuva). U Prokuplju, na semaforu, kamion se zaboo u kombi. Računam, bezbedni smo. Statistika je valjda zadovoljena. Sa puta za Prištinu odvajamo se odmah nakon Rače. Na parkingu Đavolje varoši smo jedini. I ne samo na parkingu. Zatvorena je biletranica, suvenirnica, kafana, od posetilaca ni traga.

Rodopski zatalasan Radan

Rodopski zatalasan Radan

Na uspon krećemo blatnjavim putem prema selu Đake. Ovaj put preseca Radan planinu i silazi na Justinijanu primu, Caričin grad. Izlazimo na Durutsko groblje, silazimo sa puta i ulazimo u Đake. U selu se vije dim samo iz odžaka prve kuće. Nismo bili bučni, niko nas nije primetio. Penjemo se i sa puta vidim kuću Radivoja Maksimovića. Deli nas dolina potoka. Dozivam ga po imenu. Nema odziva, nema ni dima sa ognjišta. Sreo sam

Prema Sokolovom visu

Prema Sokolovom visu

ga jedini put 98. ili 99. i zapamtio za čitav život. Priča o Radivoju drugom prilikom. Nevidoh mu spomenik na groblju pa se nadam da je još u dobrom zdravlju i da je na svom konju odjahao nekom na slavu na neko susedno brdo.

Radan

Radan

IMAG2345

Dan je odmako i na zapadu se ukaza Kopaonik pod suncem, kao nepravilna traka blještavog aluminijuma. Sokolov vis izgleda kao dvogrba kamila. Dva vrha gotovo iste visine sa sedlom između. Obilazimo ga  markiranim putem pa se čisto rezonski odvajamo sa njega i krećemo pravo na sedlo. Kažem rezonski, jer markacije nema na ovom odvajanju i na nju smo naišli nešto kasnije. Staza je pokrivena tankom skramom snega. Ubrzo počinje da provejavaju cigančići. Sa sedla krećemo na desni vrh. Pamćenje je nestalno a i markaciju smo opet izgubili. Izlazimo na severniji vrh i utom se probija sunce kroz oblake. Pogled je izvanredan. Radan je Rodopska planina, blago zatalasanih visova razdeljenih dolinama i kotlinama. Neposredno pod nama vidi se Ivan kula kao pozivnica za neku drugu priliku. Spuštamo se, nailazimo na markaciju i penjemo se na pravi Sokolov vis. Pogled u krug, punih 360 stepeni, površine za pet, šest osoba. Ručamo nešto niže. Zapaljena vatra, cvrči kavurma sa paprikom iz turšije, malo kozijeg sira, nešto ljuto i po čašica vina. Temperatura je počela brzo da pada a i kratak dan da kraći može da bude samo naredni, potera nas nizbrdo. Boje su počele da prelaze u večernje a visovi i doline počeše da zauzimaju nove položaje. Sve postaje zamagljeno pomrčinom, razdaljine, zapremine, uglovi.

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: