„Шта ће нама шоферима кућа, kад је наша кућа путујућа“…

sim3…. отпева ми Ненад на увце док смо седели ослоњени на стену, готово на самом врху планине, у заветрини и на сунцу и гледали дубоко под нама на реку, чудно закошене падине , села и јесењи шар. После тога све је изгледало потпуно обично. Али….то али почело је сутрадан.
Гурам стопала у папуче и почињем да певушим овај рефрен старе песме“ Шоферска је туга преголема“. Петљам око шољица за кафу, настављам са песмом. Спремам доручак , исто. Док се бријам звиждућем ову сетну арију. Незнам дали је среће илои несрећа што незнам остатак песме па ко суманут вртим само ову строфу. Неколико дана се будим и лежем са песмом на уснама. Нервирам укућане и себе.
Мука ме натера па се сетих једног давног разговора у колиби Ратка, старог домара са Бојаниних вода. Претила је киша па смо се склонили под његов кров, негде између Студене и Вете и затекли га са неким побратимом како, уз чашицу, распредају о црној магији, врачарама, бацању чини, бајању и пребајавању. Сетих се, за мене у овом критичном тренутку, дела приче који се односио на скидање чини. Треба да се, у глуво доба, то „нешто“што те притиска и мучи остави на „раскрсје“ па ће први који наиђе тим путем себе да натовари а тебе да избави несреће. Времена се мењају, техника напредује па уместо да се, око поноћи мувам по раскршћима, гробљима и сличним местима, ставићу овај текст на блог. Видећемо ко ће да се упеца.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: