xxxzzz*

10450287_800322250020105_3749246957266931022_oNekada se prodavala muška kozmetička kolekcija, već zaboravljenog imena, pod sintagmom “ za vašu magnetsku privlačnost“. Stara planina može, potpuno izvesno, da se podiči svojim magnetizmom. Lepa je kao utopija  i što je najvažnije neće da vam zatvori vrata, kao što je slučaj sa svim Edenima koje one obično nude .

Evo nas treći put za redom u njenim nedrima. Dojkinci su nas dočekali sa kišom, kratkom, dovoljnom da nam pokupi prašinu sa puta. Napuštamo poslednje kuće u selu, prolazimo pored nekadašnje karaule, sada planinarskog doma pirotskog društva Vidlič. Pred domom nekoliko otvorenih šatora. Često smo kampovali na ovom prostoru. Leti je ovde prijatno opružiti se na travi na nekom ostrvcu između rukavaca Dojkiničke reke. Noć je visoko i nebo je crno da izgleda plavo. Ležali bi sve dok nas hladnoća ne bi oterala u šatore a onda bi nastavili da cvokoćemo u vrećama za spavanje. Putevi i puteljci Visoka vode,  uz bistre potoke, kroz modre četinarske šume, preko pašnjaka, u horizont. I upravo se ovakvim jednim putem, za sat ili 10524218_800323746686622_9162896301225566244_onešto više, stiže do vodopada Tupavica. Put je markiran i nemožete da zalutate. Vodopad je lep i za ovo doba godine bogat vodom.

Nastavljamo tucanikom prema Arbinju. Prolazimo pored nekoliko ljupkih vikend kućica. Pleni, posebno jedna, prizemna u dubokom zelenilu, sa prostranim tremom i malom senicom, tik uz reku. Reka je neujednačene snage. Deo vode ponire, na nekim mestima, zatrim ponovo ojača novim pritokama i onim što joj se iz podzemnih, zamršenih, tokova vrati. Za sat ipo stigli smo najpre do vodopada nad Draganovim virom  a odatle u neposrednoj blizini izbili smo na, meni drago mesto, prostranu kamenu ploču na čijoj sredini je voda prosekla usko, duboko korito, gde je voda brza i zapenušana.10629355_800322990020031_5998975810975473260_o10506714_800323096686687_4969387501482504035_o

Svako prema svojim mogućnostima

Svako prema svojim mogućnostima

10629292_800322133353450_870752835440128428_o

Dalje od ovog mesta, uzvodno, nikad nisam otišao. Osetljiv na previše lepote nedovoljno sam bio motivisan da nastavim hodanje. Prepuštao sam se uživanju na ovom bajkovitom, vilinskom mestu. U ostalom samo budale traže ćup sa zlatom na kraju duge. Kupanje u hladnoj, zapenušanoj, vodi krepi vas, otklanja umor, crne misli i sve ono što se ovde zove „lošotija“. Ostatak dana smo proveli podstičući vatru pod tiganjem sa crnom trubom i nešto mesa da bi dobili na masi. Zatim smo pili vino ležeći na zagrejanom crvenom peščaru uz povremeno uskaknje u vir.

Predveče smo se vratili u selo. Okupili smo se pred  prodavnicom sa čkiljavim svetlom, gotovo praznih rafova i rojevima muva. Sedosmo pod malim tremom, sa stolom i uglačanim klupama od zadnjica badavdžija i pivskih ispičutura , da razmenimo  koji aber sa meštanima. Čak sam i kupio  višak proizvoda jednog domišljatog i biznisu sklonog „građanina sela“, u vidu belog luka, i to ne onog mastodontskog, kineskog, nego od stare sorte, efikasnog protiv uroka.

* Nisam imao ideju za naslov

 

fotografije sa izleta pogledajte na slede’oj adresi https://plus.google.com/101038382197624428340/posts/gCTasbEKnrx?pid=6051897091750225794&oid=101038382197624428340

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: