Sveta Gora, septembra 2013.

. Pripreme za septgembarsku posetu Svetoj Gori krenule su već u aprilu, u kancelariji hilandarskog gostoprimca. Utaničili smo ponedeljak, 16. septembar kao datum ulaska za dvadesetoricu posetilaca. U toku leta prikupljali smo ekipu i očekivali blagoslave svetogorskih manastira za jednodnevne boravke u njima. Konačan dogovor sačinili smo u letnjoj bašti kafane Zvrk. Ekipu smo sveli na šesnaetoricu. Sa zadnjim  odgovorom karejskog skita Svetog Andreja, poslednjom kockoicom mozaika trase kojom ćemo se kretati, definisali smo  našu jesenju via sacru.

I tako je pola tima , sa mojom malenkošću, smeštenog u dva automobila,  krenulo u subotu 14. preko Makedonije za Grčku. Druga polovina je napravila trasu preko Bugarske i krenula dan kasnije sa namerom da obiđe znameniti manastir Sv. Jovna Rilskog i da se te večeri svi prikupimo u Uranopolisu.

IMAG1721

Manastir Suroti

Putovali smo opušteno, bez žurbe, po lepom vremenu, ostvarivši prosek od pedesetak kilometara na sat. Obresmo se u Grčkoj,  koju svako  smatra  svojom i to iz mnogo razloga, oko podneva. Vožnja putem  između lijandera, solunska petlja pa na obilaznici, kad je grad već ostao za nama, odvoijsmo se od pravca Kavale prema aerodromu. Naravno, ovo nije bila greška, već deo plana unapred napravljenog  sa naumom da posetimo nadaleko poznat manastir Suroti u kome se na grob starca svetogorskog Pasija svakodnevno okuplja masa vernika, poštovalaca i drugih radoznalaca.  U manastir se ulazi kroz tešku gvozdennu kapiju. Na široki parking dolazimo asfaltnim prilaznim putem, omeđenim visokui tujama. Manastirski kompleks je smešten na bregu u zelenilu. Na samom vrhu velika crkva u vizantijskom stilu od crvenog kamena i opeke sa visokum tamburom i otvorenom pripratom  u pročelju. Između crkve i zvonika od lepe bondručne konstrukcije u travnjaku hor Ruskinja okupljen oko groba oca Pajsija tiho peva neku duhovnu pesmu. Šarenoliki svet je tu. Staro i mlado, porodice sa decom. U zelenilu naziru se mnoge manastirske zgrade. Otac Pajsije sa svojom sabraćom starcima Porfirijem i Jefremom i Rusom Tihonom predstavlja krug najznačajnijih duhovnika Svete Gore dvadesetog veka. Za sobom je ostavio bogato duhovno nasleđe zabeleženo u pismima i besedama.

IMAG1726

Arnea

Napuštamo manastir i krećemo putem koji preseca Halkidiki u njegovom korenu. Prolazimo kroz lepo mestašce Arneu, Aristotelovu Stagiru i izbijamo na more kod Stratonija. Odlulučujemo da noćimo u Uranopolisu. Smestili smo se u čistoj staroj kući u ulici koja vodi prema pristaništu i pirgu. Veče provodimo u restoranskoj bašti uz obalu.

IMAG1737

Izmedju Uranopolisa i Ziga

 Jutro smo započeli sa spanaki pitom i ajranom, umesto jogurta pa krenusmo pešaka prema ruševnom manastiru Zig i granoci Svete Gore. U ovaj deo turisti ne zalaze. Usamljene prelepe vile u vinogradima , stare pinije, poneka smokva, prašnjav put i mnogo lepih mesta za predavanje tela

Dokoličarenje

Dokoličarenje

suncu, moru i  pesku. Kupamje u kristalno čistoj morskoj vodi budi strast prema plivanju. Do podneva nanizasmo nekoliko plažica i lagano se primakosmo varoši. Ostatak dana nam je prošao u dokolici. Napravili smo rezervaciju,u kući preko puta naše, za drugi deo ekipe koja se pred veče i pojavila.

Jutro uoči ulaska na Svetu Goru nosi, gotovo uvek, nervozu. Onog trenutka kada mi službenik u svetogorkom uredu da diamonitirije u ruke prestaje svaka zabrinutost i potpuno opušten prepustam se  uživanju koje sledi. Ukrcavamo se na brod Dostojna jest. U 9 i 45 brodska sirena daje znak za polazak, otiskujemo se od obale i zaplovismo niz Atos. Na gornjoj palubi je danas velika gužva. U onom metežu pažnju mi privuče poznati lik. Pravi gospodin, neka bude gospodin V, naš poznati erudita i diplomata, smestio se u plastično sedište u krmenom delu. Usamljen, sa prtljagom od jedne tobice za rame, tužan, odsutan. Podsetio me na jedno davno putovanje na prema Iverskom manastiru kada sam na brodu primetio čoveka  duhovno i fizički potpuno slomljenog. Prisustvovao njegovom preobražaju u svega pola sata. Kratku pauzu od pristajanja u manastirsko pristanište do ponovnog isplovljavanja broda čovek je proveo ispovedajući se  pred ikonom Bogorodice Portaitise. Na brod se ukrcalao potpuno druga osoba. Neki težak teret  ostavio je za sobom.

Video sam gospodina V na večernjoj i liturgiji. Uvaženi gost Hilandara u dva maha čitao je molitve iz  pevnice. U celivanju ikona dugo se zadržavao pred ikonom Sv. Dimitrija. Razmenili smo i nekoliko rečenica na obali, pred Hrusijom, hilandarskom kelijom. Došao je na jedan dan da se odmori, reče. Kasnije ga nisam video. Nadam se da je napustio Hilandar u boljem raspoloženju.

Nakon tridesetak minuta vožnje iskrcali smo se u Jovanjici. Dva mini busa su nas prebacila preko brda Velike straže i spustila u Hilandar. Uobičajena uputstva u gostoprimnici primili smo od oca Mojsija, smestili se u senari i vreme do večernje iskoristili da se spustimo, kroz obrane vinograde, do starog pristaništa i kelije Hrusije. Uživali smo u akatistu Presvetoj Bogorodici posle večere. Brzo sam utonuo u san i kao da sam čuo plahu, toplu kišu.

Probudilo me je klepalo. Silazim po mraku. Vlažnom kaldrmom, ulazim u manastirsko dvorište. Nebo se osulo zvezdama. Liturgiju povremeno pratim, pomalo i dremam. Zadivljujuća je monaška živa vera u Boga. U pevnicama nema mnogo monaha ali je pojanje lepo. Svetlo u crkvi je čarobno. Raznobojna staklenca na kandilima, titraj sveća i njjhov odsev na srebrnim i zlatnim detaljima ikona i ikonostasa.

IMAG1742

Pred hilandarskom trpezarijom

Ručak je usledio odmah nakon službe u crkvi, nešto malo posle sedam sati. Uz ručak sam popio i čašu vina. Red je da se monasima pomogne kad je to moguće. Većina se zaputila u riznicu a ja sa pobratimom ostadoh da raspremam trpezariju. Po obavljenom poslu, trpezarac, iskušenik Nebojša, pokani nas još jednom čašom vina. Nije red da se odbija takva ponuda. Pride nas darova i po jednim, juče ispečenim hlebom, od raži i heljde. Ispod trpezarije je stari vinski podrum pa svratismo da se pozdravimo sa podrumarom Zoranom. Pa čime to podrumar može da vas ponudi boljem od vina. Ispoštujemo i njega a za sretan put nam zapakova po pola litre cipure i po litar i po crnog vina. Zapakovasmo darove, oprostismo se sa Hilandarom, uskočismo u autobus i posle neduge vožnje iskrcasmo se na prevoju kod starog panja. Naprtismo ruksake i starom kaldrmom, koju makija polako ali sigurno sužava, spustismo se prema Zografu. Iz lovorove šume izđosmo na rakrnicu odakle široki put ide u velikom luku prema manastiru pa se mi mudro uhvatismo stare kaldrmisane staze koja vodi tik uz zidine. Na stazi sretosmo gostopromca Georgija kako ispraća neke ljude. Zdravimo se pa nas upućuje u nov konak. Ispred ulaza u manastir renovirali su staru bolnicu, kamenu spratnu zgradu, sa spoljašnjim drvenim basamacima i terasom od kestenovog drveta. Ovde ide sve po redu. Hladna voda, ratluk, cipura i najbolja kafa na Svetoj Gori, Jakobs.

Koristimo vreme do večernje svako na svoj način. Obilazak starih konaka, obližnjih kelija ili leškarenje u novim krevetima.

IMAG1756

Zograf

Manastir je podignut u X veku. Sagrađena je crkva, podignuti konaci, odbranmbeni zidovi i kule, jedino se nije  znalo  kome da je posvete. Odabrani zograf je postavio lipovu dasku na štafelaj i čekao neki znak ili Božiji promisao pa da otpočne sa radom. U to vreme, kažu, negde u Kapadokiji iz jednog manastira sa jedne ikone nestao je lik Svetog Georgija. I kako to biva u legendama taj je lik jednog jutra osvanuo na gore pomenutoj dasci. Monasi, oduševljeni, obznaniše ovo čudo po celoj Gori. Dalje, kaže predanje da je neki neverni iguman, želeći da proveri  svežinu boje na ikoni, dodirnuo lice Georgiju ali da više nije mogao da odvoji prst sa nje. Radikalno su mu odsekli jegodicu i evo je danas pored nosa ovog Svetog ratnika, na  čudotvornoj ikoni,  na značajnom mestu u crkvi. Tako je Zograf dobio patrona.

Na liturgiji lepo staro slovensko pojanje. Poseban utisak, lepotom lika i prosto nekim sjajem koji je izbijao iz njega,  ostavio je jeromonah koji je vodio službu i od koga smo primili naforu.

U Zografu smo se podelili na dve grupe. Devetorica je krenulo na pristanište pa dalje do Kareje i Saraja gde smo imali blafoslov za noćenje sa planom da obiđu sve znamenitosti svetogorske prestonice a nas šestorica krenulo je pešice za Vatoped. Putokaz, pred samom manastirskom kapijom, nas je izveo na put, provukao pored starih manastirskih radionica i  uveo u šumu. Staza je imale dve etape. Najpre uspon na sleme koje deli poluostrvo severo-istočnu ijugo-zapadnu padinu pa zatimsilazak na obalu ,do Vatopeda. Prvi deo staze nas je dobro oznojio. Naišli smo na stari putokaz iz 1852 god. Visoki stub od opeke i na njemu uklesana podlaktica sa kažiprstom koji pokazuje pravac. Jedana ploča 019za Vatoped, druga za Esfigmen. Ubrzo smo pod nama u zalivu ugledali Vatoped pod suncem. Smedstio se u širokom zalivu, na njegovom južnom krilu, na mestu neke antičke varoši. Manastir je utvrđeni srednjovekovni grad, teško osvojiva fortifikacija. Na moru uređeno pristanište sa moćnim lukobranima i nekoliko brodića sa bačenom kotvom. U zaleđu stepenasti zasadi maslina i bazen sa vodom za navodnjavanje. Ovaj deo Gore je daleko od snegova Atosa i trpi oskudicu u vodi.

Nastavili smo spuštanje pa kad nam se ponovo ukaza lep pogled i namesti zgodan zidić za sedenje, odlučih da debalastiram ruksak od hilandarskih darova. Jutros smo krenuli pre obeda iz Zografa pa povadismo kome se  šta  zateklo u zobnici. Uglavnom hleb se prepolovio, litar i po vina se popio a vodu sam prosuo. I tako rasterećeni banusmo na kapiju manastirsku.

Vatoped

Vatoped

Uredno pokazujem papir kojim nas manastir prihvata na konak i vize pa se zaputismo u gostoprimnicu. U elegantnom salonu Vatoped pokazuje svoju ekstravaganciju. Poslužuju nas vodom, ratlukom i likerom od badema. Ako želite kafu sami se poslužite. Automat je je sprat niže. Smestili smo se na poslednjem spratu konaka. Do večernje smo se skitali oko manastira i zavirivali u pristanište. Večernja je kratko trajala. To je zapravo bio metež u crkvi. Vatoped ima 120 monaha i bar je bilo toliko gostiju pa vidite našta je ličilo samo celivanje ikona pre i posle službe. Zaprovo nije ni bilo pre i posle to je bio mimohod. Nakon  večere u crkvi su prostrte mošti Svetih. Celivanje uz objašnjenja monaha na ruskom, grčkom i engleskom. Ruska je grupa ubedljivo najbrojnija. Pre odlaska na počinak prekratismo vreme pod tremom trpezarije čisteći boraniju za 044sutrašnji obrok.

Liturgija je drugačije organizovana. Prvi deo se održi u crkvi iz X veka, posvećenoj Uspenju Bogorodice, a zatim se drugi deo služi u nekoliko paraklisa. Dvadeset ih je unutar zidina i desetak  van. Mi smo pratili službu u paraklisu pored konaka. Pojanje je bilo vrhunskog Posebno je briljirao tenor jednog mirijanina. U jednom trenutku me je tako ponelo da samo što nisam počeo da aplaudiram maesrtu po završetku deonice.

Kafom iz automata smo završili borovak u Vatopedu. Zatim smo se ukrcali u unaopred rezervisane kombije i preko Kareje spustili u Dafni. Sad je cela ekipa bila opet na okupu. U očekivanju da Agia Ana isplovi pričamo o događajima od predhodnog dana. U 12 i 15 ulazimo na brod i isplovljavamo prema manastirima nanizanim prema Atosu. Prolazimo ispod Simonoptre i ubzo se iskrcavamo  u pristaništu Svetog Grigorija. U gostoprimnici uzimamo posluženje i ostavljamo petoricu na konak.

Grigorijat

Grigorijat

IMAG1781

Grigorijat

Grigorije je smešten na strmoj obali obrasloj makoijom, izdiže se nad morem koje mu je ujedno jedina veza sa svetom. Doduše postoje stazice prema Simonopetri i Dionizijatu i upravo ovom drugom krećemo sa ruksacima na leđima. Staza je vrletna, diže se visok nad morem i strmoglavce spušta prema Dioniziju. Ostaće nam u sećanju pogled na Grigorijat. Uparađen, svečano beo između zelene kose i morskog plavetnila. Svakim korakom se uživa u stazi. Ovde vas priroda prožima. Spuštamo se na obalu, prolazimo pored pristaništa i strmim stepeništem izlazimo na terasu pred kapijom manastira. Graditelji nisu štedeli trud i kamen. Prolazimo kroz manastirsku kapiju u tesno dvorište, između crkve i zidina sa konacima, igumenarijom i trpezarijom, tesan hodnik i usko parče neba nad nama. Često uživam gostoprimstvo ovog manastira pa sve ide gotovo rutinirano. Sami se poslužujemo kafom u ukusno nameštenoj kuhinji. Ispijamo je na terasi

Dionizijat

Dionizijat

okrenutoj  zapadu,  okačenoj na visini od desetak spratova. Posle večernje menjamo oskudno svetlo crkve za rumeno osvetljenu trpezariju, kosim zracima zalazećeg sunca.Jutro je, pre svanuća. Ulazim u crkvu, upijam, duboko zavaljen u monašku stolicu, mirise, svetla i zvuke liturgije. Na završetku službe celivamo ikone. Kao obično, u bilioteci je servirano posluženje. Hleb I masline. Vreme je za polazak. Formiramo kolonu prolazimo pored manastirskog groblja Zgrada kosturnice, dve terase sa desetak grobova, litica iznad, obrasla puzavicom, pogled na more prema zapadu, nekoliko mesta za meditaciju, razcvetani ruzmarin. Mrtvi su već u raju. Današnja deonica do Svetog Pavla je veoma slična jučerašnjoj. Kraća je I lakša. Za tridesetak minuta smo na žalu. Upućujemo se prema pristaništu. Iz manastira stiže autobusčić da prihvati goste sa Agia Ane koja upravo uplovljava. Sa broda se iskrcavaju dvojica naših iz Grigorijata. Trojica su,  zbog obaveza,  skratili boravak na Gori. Smeštamo se svi u bus I vožnjom od dva tri minuta izlazimo na terasu neposredno ispod manastira. Penjemo se u gostoprimnicu. Smeštamo dvojicu na konak uz dogovor da se sutra vidimo na brodu prema Uranopolisu. Krepimo se ratlukom I cipurom. Tovarimo ruksake I krećemo na stazu prema skitu Svete Ane. Toplo je I oblačno. Na trenutke nas rosi kišica. Staza nas spušta prema moru. Ulazimo u Nea Skiti. Prolazimo pored pirga iznad pristaništa I za čas se obresmo na terasi kelije monaha Grigorij, lezbljanina. Sprema se za večerašnje bdenje, Skit slavi Malu Gospoinu. Ispijamo po čašicu cipure nama I njemu za zdravlje pa nastavljamo putovanje, penjući se strmom stazom. Agia Ana se razvukla od mora pa do 350 metara nadmorske visine. Ulazi se u nju , gotovo na najvišoj tački,

Svetogorski ekspres

Svetogorski ekspres

na jednom oštrom prevoju,  tako da vam se cela otvori u jednom trenu. Crkva Svetog Đorđa, između nekoliko kiparisa,  ostaje nam sa desne strane pa nas put vodi između zidina nekoliko kelija I platforme  heliodroma do kapije gostoprimnice. Ovo je najlepše mesto Skita. Prostarana terasa okrenuta zapadu, zatvorena crkvom, konacima, trpezarijom ispunila se popriličnim svetom. Sjatilo se mnoštvo. Neki  pristigli brodom, posiveli od prašine  pešaci koji su se upravo spustili sa Atosa I mi iz pravca Nea Skita. Bez nervoze pod senikom uzimamo posluženje I čekamo da nas gostoprimac rasporedi. Dobijamo sobu nad crkvom. Posle večernje uživamo u svetlosti smene dana I noći. U jednom trenu nestaje linija koja odvaja more I nebo. Izgreva  Danica. Mesec je zaklonjen Atosom. Osvetlio je vrhove grebena nad nama. Poslednje nam je veče na Svetoj Gori. Čavrljamo ležeći u krevetima. Neko se raspada od kašlja u susednoj sobi.

Ustajemo u pravo letnje jutro. Liturgija, pakovanje, posluženje pa niz blizu dve hiljade stepenika do pristaništa. Svi smo na okupu već u Svetom Pavlu. Presedamo u Dafni,. Uranopolis dočekujem dremajući na nekom sanduku sa brodskim potrebšinama na gornjoj palubi.

Rešili smo da ovo putovanje začinimo odlaskom u Melnik. Najpre nam je trebalo osveženje. Okupali smo se na Beloj plaži, ispod zidina antičke Stagire, pojeli giros u Stavrosu I nastavili vožnju pijuckajući rashlađenu recinu u kok pitu, Zadnja klupa je kunjala. Prolazimo plodnom Trakijom prema Serezu. U sutonu naziremo dolinau Strume i peščana brda koja zaklanjaju visove Pirin planine. Prelazimo granicu između dve države Unije I počinjemo da se mučimo sa putokazima, živim jezicima I autoputem u izgradnji. U deset uveče ulazimo u Melnik, najmanji grad Bugarske. Broji negde između 300 I 400 stanovnika.

Melnik

Melnik

Smešten je u na obalama bezvodne rečice. Ima dve paralelne ulice, popločane kaldrmom, uz koje su kuće, sve do jedne, u balkanskom stilu, konaci, mehane I mali hoteli. Čuje se muzika sa hotelske terase, zveckaju escezi u baštama mehana. Vikend je vreme za opuštanje. Semestili smo se u dva privatna stana, uredna I čista I po veoma povoljnoj ceni. Večerali smo na terasi obližnje mehane. Sve u znaku dobrih vina, jaretine I svinjskog džolana u crepulji. Noć sam odspavao u jednom komadu , bez buđenja.

Pre podne smo ostavili za obilazak mesta. Melnik je veoma staro I poznato vinogorije. U srednjem veku se nalazila u sastavu Nemanjićke Srbije. Ser je bi prestonica  Jovana Uglješe Mrnjavčevića a posle Maričke bitke ovde su vladali Dejanovići. Dubrovčani su dobili koncesije za trgovinu vinom ove regije pa se morskim putem ovo vino obrelo u Liverpulu I Britaniji. Nije čudno što se posle svega odomaćilo na ovom prostoru pa je godinama ser Vinston Čerčil, poznata ispičutura, svake godine dobijao iz Melnika burence od dvesta litara. Melnik je bio bogat grad. Brojao je dvadesetak hiljada žitelja, imao sedamdest crkava od kojih je ostala samo crkva Svetog Nikolaja i mnoga crkvišta rasuta po okolnom peščaru. Za par minuta stižemo do poslednje kuđe, kuće bogatog trgovca vinima, grčkog prezimena Kordopulos, danas etno muzeja. Kuća je podignuta sredinom XVIII veka, orijentalno nameštana, ukrašena duborezom, oslikanih zidova sa prozorima od venecijanskog vitraža. Poseta se završava u vinskom podrumu kuće. odakle vode  ukopani hodnici u peščaru gde je nekada čuvano I stasavalo vino. Ovde imate priliku da degustirate melničko belo ili crno, sve je uračunato u cenu muzejske ulaznice. Obišli smo još jednu vinsku izbu Kod Šestaka a zatim smo se odvezli do Roženskog manastira, sedam kilometara zapadno. Manastir je filijal Svetogorskog manastira Ivirona, izuzetne je lepote I veoma je posećen. Masa se tiskala pred replikom čuvene Bogorodice Portaitise, pela basamacima na konake, fotografisla pored česme. Ispred manastira je podignuta crkvica kraj groba Janeta Sandanskog, čuvenog iz pesme Ako umram I zaginam…

I ovde smo stavili tačku na naše putešestvije. Čeka nas sledeći septembar. Sa malim dodavanjima I oduzimanjima napravićemo, opet dobru priču.

Advertisements

One response to “Sveta Gora, septembra 2013.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: