I za kraj…

20121231_144949… nas četrnaestoro iz tvrdog jezgra grupe, dočekalo je Novu na Vlasinskom jezeru.  Kalendar je ove godine bio povoljan i pružio je mogućnost da se već u nedelju 30. decembra sa nekoliko automobila, do zuba nakrcani provijantom, zaputimo po lepom i sunčanom vremenu prema jugu. Sunce u Nišu u ovo doba godine garantuje maglu  u leskovačkoj kotlini. Promičemo pored  lepih i mističnih  sličica kao ishodišta borbe sunca i magle. Kao po pravilu ova igra traje do Grdelice a onda je definitivno “sol invictus”. Prikupljmo se u motelu Džep pa nastavljamo kroz klisuru, Han i Surdulicu. Penjemo se serpentinama. Prvi tragovi snega. Na jednoj od krivina otkriva se Strešer, okovan snegom, pod bljeskom sunca. Izbijamo na prevoj Promaja, vozimo niz jezero i ubrzo smo na parkingu hotela 3M. Dočekuju nas domaćini, zastupljeni sa tri generacije. Sve je bacila u zasenak osamdesetogodišnja Coja. Kao da je klonirana nekoliko puta, srećem je u stepeništu  pa u kuhinji, sa metlom, u hodniku, dok nam gotovo istovremeno uzima podatke za Knjigu gostiju.  Smeštamo se po sobama, zatim trasom,  prtljažnici automobila – frižider. U hotelu, sem nas je i grupa planinara iz Pančeva i nekoliko talentovanih juniorskih atletičara. Lep svet.  Prvog dana je izvedena uspešna adaptacija.

20121231_130627Poslednji dan u godini je osvanuo u punom sjaju. Sunce se probilo negde preko Milevske planine, odbilo  od površine jezera i svojom silinom posmatrača gotovo zaslepilo. U plitkim dolinama oko jezera navukla se laka izmaglica. Doručkujemo u zastakljenoj osunčanoj sali uz laku muziku. Pripremamo se za kratku šetnju do Vlasine Rid. Lepo vreme, bez daška vetra, nateralo nas je da promenimo plan i na raskrsnici šumskih puteva odabrasmo Čemernik kao cilj. Izlazimo iz pojasa šume, penjemo se na zatravljenu čuku, prošaranu snegom, osećam kako lepota prodire svim čulima u mene. Bleštavi snežni vrhovi oba Stešera i Besne kobile, intezivno plavo nad nama, potpuni mir. Sneg postaje dublji, posebno na usponu pred samim vrhom. Dobijamo jak poriv za higijenom. Kupanje snegom do pola, ženski deo ekipe nije bio raspoložen. Sunčanje. U povratku zastajemo da se divimo pogledu. Temperaturna inverzija je spustila maglu u rečne doline. Iz belog mora štrče samo vrhovi, kao ostrvca, iznad hiljadu metara visine. Vidi se Brezovica. Vraćamo se kružnim putem u hotel. Ručamo u sunčanoj auri naše sale. Kupus sa rebrima, pa crveno vino ili po naški crnjak, pa partija preferansa. Stižem da promenim zelenu pamučnu košulju svečanom kariranom od porheta. Kreće žurka. U sali pod nama pančevci voze narodnjake, kod nas trešti rok. Najživahniji su oni što su se žalili na težinu današnje staze. Sa toplinom u srcu setismo se naših prijatelja. Siniše iz sela Jezero,  koji je znalački ispeko dzvisku napasanu između Device i Ozrena, i Petka koji se teško rastao sa deset litara prokupca, od grožđa  iz gradskog  vinograda iznad niške pivare. Svaka sličnost između navedenog nektara i mladog pariskog božolea sa Monmartra je potpuno bespredmetna. Živeli Petko.

20121230_154350Budimo se sveži. Svuda oko nas svetlost. Odlazimo do Vlasine Rid. Šetamo pored jezera. Ručak, preferans, još jedno lepo veče.

Poslednjeg dana klzamo po jezeru, igramo sredine sa trošnom, plastičnom kantom. Danas je lakši ručak. Rinflajš u paradajz sosu, torta Moskva, kalifornijski šardone i Petkovo crveno.

Sa prvim mrakom krećemo za Niš.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: