Kraj leta, drugi put

Iz naslova se vidi da sebe držim za meteorološki prozorljivog tipa. Letnje jutro, dobro raspoloženje, odlično za početak. U Prokuplju kompletiramo ekipu i krećemo prema Prolom banji. Zaustavljamo se na Pločniku. Pokraj stare železničke stanice nekoliko replika  neolitskih kuća.  sam pročitao u novinama da su najstariji tragovi topljenja rude i proizvodnje metala upravo na našim prostorima, Vinča, Pločnik i jedan lokalitet  u blizini Prijepolja i da su Englezi spremni da u arheološka istraživanja ulože 500 000 funti. I njima da se omakne neko dobro delo mada treba biti oprezan. Nastavljamo vožnju, bolje reći poskakivanje po džombama. Ako vam na ovoj deonici ne ispadnu plombe sve čestitke vašem zubaru. Ovakvo odredište ima svoju prednost ukoliko imate kamen ili pesak u bubrezima pa se usled truckanja pokrenu možete odmah da krenete sa terapijom i da se uverite u lekovitost prolomske vode.

U Banju stižemo izmučeni, parkiramo se na hotelskom parkingu i ne mogu da se otmem utisku da  svakim ponovnim dolaskom  ostavlja uvek bolji utisak. Vidi se da Planinka dobro gazduje na ovom prostoru i da mogu da posluže kao obrazac u turističkom poslovanju.

Evo me po drugi put na Sokolovici. U sličnom sastavu smo se popeli na Vlasovsku banderu, najviši vrh ove planine, u zimskim uslovima  i evo prilike da kompletiramo utisak. Krećemo na uspon iz Banje, zapadnim vertikalnim grebenom. Staza je na kamenitom i suvom tlu, prosečena kroz sasušenu travu i sa povremenim pojasevima kržljlavih hrastića, potpuno sažeženih listova od letošnje jare.  Izlazimo na vrh Radujevac 1050 mnm. Prijatno mesto, duboko u hladu na gotovo ravnoj ploči. Na južnoj strani je stena sa lepim pregledom okoliša. Sitno mezuckamo i pijuckamo i teška srca se odlučujemo da nastavimo putovanje. Bezuspešno smo pokušavali da nađemo Mali krš u zamršenoj mreži novo prosečenih puteva za ekploataciju šuma i izdžikljalih zaperaka i kupinovoh vrzina. Nastavljamo hodanje i ubrzo srižemo do prvih kuća sela Bačije. Smeštamo se u kući prokupačkog planinara Miloša Vekovića. Postavljamo sofru u avliji pa uz rođendanske čestitke dvema prokupačkim planinarkama prionusmo na okrepljenje. Usledilo je rutinsko silaženje u Banju kružnom i baš lepom stazom. Ugasismo žeđ u etno kafanici kraj Prolomske reke. Uz sve vrste piva možete da probate i pivo na točenje od lekovite prolomske vode.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: