Molitva pod Midžorom

Ciklus sv. Georgija u pravoslavnoj ikonografiji obuhvata različite scene iz njegovog kratkog  i bogougodnog života. Sv. Đorđe pred carem Dioklecijanom, mučenje sv. Đorđa u kotlu sa rastopljenim olovom, mučenje istog na točku, sv. Georgije izbavlja princezu.  Sv. Georgije, kao sveti ratnik,  stoji  u pevnicama naosa gotovo svih  hramova ali kod  nas je najpoznatiji njegov prikaz kako ubija aždahu.  Ako ste tradicionalista pa analogno povežete današnje praznovanje ovog sveca sa ovim poslednjim njegovim prikazivanjem možete da zaključite da su jaganci ranije drugačije izgledali. Bljuvali su vatru i bili su nekako veći. https://plus.google.com/photos/111695397395691602785/albums/5742057803274916241?banner=pwa

I tako pokrenuti ovakvom predstavom krenuli smo  na sabor narodnog stvaralaštva  „Molitva pod Midžorom“ , podno Stare planine u Baltu Berilovac. Lepo vreme, putovanje bez žurbe, dobro raspoloženje. Najpre kafica u Knjaževcu u Kastelu na obali Timoka,  zatim obilazak unikatne lepotice, crkve Presvete Bogorodice u Donjoj Kamenici i manastira sv.Trojice neštouzvodnije uz Trgoviški Timok. Ovako nanizani predasi  olakšali su nam  putovanje po asfaltnom pačvorku i eto nas na vreme pred školskom avlijom  navedenog sela. Vije se dim ispod kotlova za belmuž, muzika, narod. Stolovi postavljeni sa panicama, tepsijama, grnićima, šišićima. Žute se gibanice, šarene zeljanice, zelene sarmice. Tu su trljanice, ljutenice i salate od štira, posne suve paprike u carskom purpuru, zapečeni pasulji i sočiva, kisela mleka, filijice sira omotane sremušem. U kotliću se krčka jagnjeća čorba a priprema belmuža podseća na scene iz Strašnog suda. Majstori obavijeni dimom ognja i parom rastopljenog sira iz kazana u znoju lica svog. Gleda nas i po neko pečeno jagnje iskolačenih očiju.  I iz ovakve pastoralne  idile nekolicina sa hroničnim planinarskim svrabom u tabanima pokušava da me otrgne.  „Vreme je za stazu“, kažu.  Al’ ko zna, zna. Pošaljem predsednika sa uštrkljalim planinarima u planinu a ja sa solidnom i brojnijom gupom sačekam da prođe žiri, proglasi pobednike i oslobodi pristup trpezama. Omastismo brke. Kušamo sve po malo a finiširamo gulašem. Sunce pripeklo, povlačimo se u hladovinu. Prostiremo podmetače na travu, stavljam ruke pod glavu. Sa bine dopire divan ženski glas uz pratnju Aleksandra iz Smilovaca na kavalu, nižu se pesme Marije, bela kumrije, Magla padnala v dolina… Tu su i gajde i neke sićane žice. Setih se knige „101 recept Libera Markonija“. Negde pored Pećke Bistrice i on je ovako ležao, možda iste pesme slušao, čekao mesec da izađe i pio mavaziju u bunaru hlađenu. Malvaziju smo zamenili Graševinom a bunar hladnom vodom Goleme reke.

Planinari su se spustili, naravno sa zakašnjnjem za gastronomska iskušenja. Dan smo završili kod Saše u etno kompleksu Srna u Inovu, pa kad je uminula vrućina požurismo za Niš na izložbu Sose i Kikija.

https://plus.google.com/photos/106829320756193435506/albums/5742147356486004225?banner=pwa


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: