Првиот ден во Македонија

КокиноPola godine je prošlo od našeg poslednjeg putovanja u severoistočnu Makedoniju. Prolazimo istim predelima samo se priroda zaodenula u sveže valere zelene boje.  Udaljavamo se od buke predizbornih kampanja. Prijaće nam odmor od loših glumaca koji govore jeftine I loše tekstove. Kratko zadržavanje u Prohoru koji deluje pusto. Nekoliko majstora koji nešto posluju  oko konaka, dva monaha I sem nas nijenog posetioca. Prelazimo granični prelaz Pelince. Spore,  verovatno nenaviknuta na putnike, policijske I carinske službe  zadržavaju nas preko svih očekivanja. Odvajamo se sa glavnog puta prema Kokinu. https://plus.google.com/photos/111695397395691602785/albums/5738191552291669233?banner=pwa

Kokino je arheološki lokalitet iz bronzanog perioda. Prolazimo prelepim pejzažom, izbijamo na sedlo i samo jedna nevešto postavljena tabla nam ukazuje da smo na pravom mestu. Tekst koji sledi skinut je sa interneta ali je osećaj kada stanete na vrh ovog čudnog mesta sjajan. Nešto slično se doživi na drevnim lokalitetima kao što su Knosos ili Festos Смештено је испод врха Татићев Камен на надморској висини од 1013 м. Археолог Јовица Станковски из Народног музеја из Куманова, 2001. године у близини села Кокино открио је место с остацима и археофактима из раног бронзаног периода, који се својим димензијама и видом битно разликују од дотада познатих археолошких налазишта.

Место има доминантне димензије и организовано је на два нивоа. На виши ниво доминирају неколко камених седишта, тронови, позиционирани у правцу север-југ , окренути с погледом ка истоку и исклесани у самих стена. Овај централни део ове мегалитске археоопсерваторије је коришћен за посматрање небеских тела.

Откривени су, у стенама исклесаних седам маркера у вертикалном положају коришћени за маркирање кретања Сунца и Месеца. Три од њих обележавају место изласка Сунца у данима краткодневице, равнодневице и дугодневице, а преостала четири служе за обележавање места изласка Месеца у време највећег застоја лети и зими, као и места најмањег застоја лети и зими. Места изласка Месеца у истој фази циклично се понавља сваких 18.6 година када се у исти календарски дан јавља иста фаза Месеца. Помињу се још два камена маркера који служе за мерење дужине синодичког или лунарног месеца чија летња дужина је 30 дана, а зимска 29 дана.
На основу позиција маркера који прате кретање Сунца, посебно у данима дугодневице утврђено је да је опсерваторија стара око 3900 година, односно, да датира из 18. века пре н.е.2002. године истраживању се прикључио и астроном Ђоре Ценев из Планетаријума у Скопљу и опсежним археоастрономским анализама, које трају више година, показао да ово место има карактеристике светог места (Света Планина, Велика Мајка) и мегалитске опсерваторије. Сагласно времену и култури познатим у том периоду овај локалитет је назван Мегалитска опсерваторија Кокино.Мегалитска опсерваторија Кокино убраја се међу највредније старе опсерваторије у свету. Због њених карактеристика, 2005. год., америчка свемирска агенција NASA је у листи 15 оваквих опсерваторија, рангирала Кокино на четврто место.

https://plus.google.com/photos/111695397395691602785/albums/5738184620231866769?banner=pwa

Ubrzo stižemo u Staro Nagoričane. Sa puta se vide kupole ove znamenitog zdanja.Na osnovama crkve  kojuje podigao vizantijski car Roman IV Diogen iz Xi veka, kralj Milutin je dozidao crkvu od opeke sa kupolama  visukih tambura i posvetio je Sv. Đorđu. Jedna od njegovih čedrdeset zadužbina. Nad vratima, u mekom peščaru, ostavlja zapis Uroš II Milutin. U plavetnoj unutrašnjosti crkve remek dela Mihajla Astrape i Evtihija. Kruna solunskih majstora na zapadnom zidu. Veličanstvena kompozicija Uspenja Bogorodice. Dali renesansa u slikarstvu počinje sa Đotom. Dali će freska Oplakivanje Hrista u kapeli Arena u Padovi ostaviti dublji utisak od, kompozicijski veoma sličnog, nagoričanskog Uspenja. Pored crkve je pećina Prohora. Meštanin nam kaže da je Prohor, po predanju, ovde živeo trideset godina pre odlaska na Kozjak.

Nastavljamo putovanje prema Krivoj Palanci. I tako posle tridesetak kilometara vožnje u pravcu Palanke skrenusmo na uzan asfaltni put.

https://plus.google.com/photos/111695397395691602785/albums/5738188153240880961?banner=pwa

Baba Ratka nas je čekala ukraj puta onako kako smo se telefonom dogovorili I tačno u zakazano vreme. . Za nekoliko minuta dođosmo do kraja asfalta. Travnat ćuvik pred nama sa klupicama i stolovima. Preko visokih hrastova vidimo kube crkve i seosko groblje. Jednobrodna crkva od tesanog kamena sa dekorativnim lukovima od opeke i nekoliko inkorporiranih detalja od peščara. Jedan grifon i ne mogu da se setim šta još.

Dve značajne freske. Na severnom zidu car Dušan i kralj Vukašin uz Konstantina i Jelenu. Preko puta ktitorska kompozicija. Knez Paskač sa kneginjom Ozrom, njihov sin Sevastokrator Vlatko sa sevastokratorisom i decom. Otac i sin drže maketu crkve, nad njima bdi Sv. Nikola. Kasnije razgledamo stare spomenike, rađene u peščaru u formi sarkofaga. Zahvaljujemo se Ratki a mi nastavljamo prema Palanci.

U suton stižemo u manastir Joakim Osogovski.

https://plus.google.com/photos/111695397395691602785/albums/5738195299361098129?banner=pwa

Manastir je smešten na desnoj  obali nekog potoka. Najpre se prolazi pored manastirske vodenice po pored lebarnika i zatim izbijate na parking plato. Dve manastirske crkve, u produžetku stari konak i nad nama novi. Sve manastirske zgrade  i staze između su jarko osvetljene pod sada već večernjim nebom. Osvaja vas osećaj čistote. Manastir već dugo nije aktivan ali njegova uređenost i mir koji ga okružuje još zrači brižnim sestrinstvom koje se davno odselilo u Stumicu i tamo upokojilo.

Izlazimo na gornje konake. Dočekuje nas upravnik, Aleksandar Stefanovski i smešta nas jedan sprat starog konaka. Na raspolaganju nam je kuhinja sa kompletnom opremom. Obavljamo brzu nabavku u Palanci i provodimo lepo veče na tremu konaka uz odličnu svirku para iz Skoplja, ispostaviće se je svet mali i da mi je Vlada Zaharijev, majstor latino zvuka dalji rođak po šopskoj liniji.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: