Radan planina

Uskočili smo iz leta direktno u zimu. Prošlog vikenda smo se izmakli od ružnog i kišnog vremena na istok, ućarili još dva letnja dana  u Velikom Trnovu i evo nas vozimo se kroz  nedeljno,  hladno i vetrovito,  jutro  u pravcu Radan planine. Prolazimo Leskovac i Lebane, skrećemo za Caričin grad, zahvaljujući  teško uočljivom putokazu oborenom na tlo. Prikopčavamo jakne i po vetru , pešice krećemo zemljanim putem i za par minuta stojimo na mestu jednog od najznačajnijih gardova Vizantije na Balkanu, Justinijane prime.  Iskopavanja su krenulajoš sredinom XIX veka i kao da se nije daleko odmaklo od tada. Sve jedno, naslućujemo ulice ostatke sakralne i svetovne arhitekture, cisterne za prihvat vode dovedene akvaduktom sa Radana, trgove. Čuje se čangrljanje mešalice.  Nekoliko radnika izbacuju malter i nastavlja sa restauracijom  nekadačnjeg odbrambenog bedema. Pravimo na brzinu nekoliko fotografija za ’’uspomenu i dugo sećanje’’ pa krećemo na planinu. Radan je prostrana planina i sastoji se iz nekoliko delova . Ovaj istočni . sa najvišim vrhom, Šopotom  sam zadnjih godina zapostavio. Više me  je vukao deo oko Đavolje varoši, Sokolov vis i Sokolovica. Pitamo na nekoliko raskrsnica za Planinarski dom i posle sela Ivanja izbijamo na plato ispred zgrade doma. Zgrada napravljena po nekadašnjoj modi planinskih domova i hotela,  sa krovom na dve vode i izgledom šatora. Ispred doma partizan u bronzi podignut verovatno nekom jubilarnom prigodom. Katanci na vratima otklanjaju svaku nedoumicu. Na sreću, iz susedne kuće iz čijeg dimnjaka se vije dim, izlazi žena  i poziva nas na kafu. Pamtim joj lik i pamtim njenu donkihotovsku  priču , biće tome desetak godina. Sukob sa leskovačkom administracijom i njihovom turističkom organizacijom oko prava korišćenja Doma još traje.  Nerešen status, troškovi održavanje nečega što se nezna čije je ostavlja vidljive posledice. Ulazimo u toplu, prostranu sobu, sa nekoliko spojenih stolova, dugačkom sofom, malim šankom i rešo kuhinjom. Drvene stepenice vode u potkrovlje.

Usamljenost je teško breme  za ovu ženu. To se vidi po njenoj priči. Nada da će turizam ovde da zaživi polako kopni u njoj i naš dolazak joj je dobro došao da otvori srce. Razgovor se odužio. Ispijamo kafu, dobijamo korisne informacije o mogućim stazama sa  ovog polazišta, dogovaramo se da u povratku ručamo u ovom ,više nego prijatnom,  kutku.

Polazimo zemljanim putem koji vodi u za Đavolju varoš.  Trasiran je severnom padinom Radana pa se sa ove visine od blizu hiljadu metara otvara lep pogled na široku zaravan prema Žitnom potoku, Statovcima, sve do Pasjače i Vidojevice i Velikog Jastrebca.  Krećemo se kroz lepu bukovu šumu. Sunce je počelo da se probija, kroz još uvek guste krošnje pa nam to popravlja raspoloženje. Odvajamo se sa puta uz potočić u potrazi  za vodenicama, upravo onako kako nam je naša domaćica, Zorica to objasnila.  Dolazimo do prve i nedalako zatim i druge vodenice. Nevelike, građene od kamena sa krovom na četri vode,  pokrivenog crepom obraslog  mahovinom. Vraćamo se na drum , penjemo serpentinama i na nekih pet kilometara od doma ukazuje nam se stenovita čuka , koju smo danas odabrali za cilj. Biramo nasumice stazu kojom ćemo da prođemo šumu i priđemo steni. Na šumskoj stelji tragovi jutrošnjeg snega. Sam vrh se sastoji od nekoliko nazubljenih kamenova. Penjemo se, ispostaviće se, najtežom trasom. Verući se i pridržavajući za grane kržljave vegetacije samonikle iz pukotina stena,  cela grupa izbija na vrh. Nagrada uvek stiže na kraju.  Odavde se pruza izvanredan pogled. Opet fotografisanje pa se ubrzo sklonismo od vetra na istočnu stranu, zaklonjenu od ove neprijatnosti, ocednu , obraslu suvom mahovinom. Pravo mesto za predah. Prija nam zagrejan kamen pod leđima. Ćaskamo i pomalo natežemo pljoskice. Šume pod nama su potpuno zelene bez ikakve najave jeseni.

Za povratak odabiremo lakšu stazu. Spuštamo se na put pa isto trasom nazad. Kod Zorice smo razastli po stolu svkava jestija. Taksativno da se popišu trebalo bi vremena. Prijatna atmosfera, uobičajeno ćaskanje, smeh.

Vratili smo se u Niš taman da jedan omladinac stigne, sa malo zakašnjenja,  na čas latino plesa. Neznamo šta je od neraspoređenih partnerki zatekao.

p.s. Za sve ljubitekje planine evo telefona Zorice Arsić. Ovde može, veoma udobno ,da se smesti desetak osoba na konak. Dakle-063 831 83 34 ili 065 663 44 20 i fiksni 016 267 960

Advertisements

One response to “Radan planina

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: