Rodopi

Konak u Smoljanu

Na brzinu organizovanu akciju, 29-31 juli, prikupilo se nas dvadesetak, što hudožnika što planinara, ukrcalo se u ’’Prevoz Stojiljković’’ u 06h ispred Medicinskog i sa tmurnim nebom za nama krenusmo prema Bugarskoj. Kao da smo se igrali jurke sa kišom. Povremeno bi smo joj umakli pa bi nas ona stizala jakim pljuskom. Vukli smo je sa sobom

Sa staze

. Prolazimo Sofiju, obilaznicom ostavljamo  Plovdiv pa perifernom tetivom presecamo Asenovgrad i ulazimo u prostranstvo Rodopa. Pod letnjim pluskom prelazimo ski centar i planinski prevoj Pamporovo i krećemo u spuštanje prema našem odredištu, Smoljanu. Grad od tridesetak hiljada žitelja, smešten podužno u dolini Černe reke, razvuko se u začuđujućih petnaest kilometara. Klizimo mokrim asfaltom kroz delove grada između kojih su tamponi šume. Uspinjemo se do kompleksa sa Istorijskim muzejom, Bibliotekom, koja slavi 160 godina postojanja i Galerijom. Četvorospratni galerijski prostor je fascinatan i mogli bi da ga požele i znatno veći gradovi. U zadnji čas stižemo na otvaranje izložbe povodom dvestagodišnjice od rođenja Zaharija Zografa, najznačajnijeg bugraskog  freskoslikara XIX veka. Odštampane replike fresaka iz Preobraženskog, Rilskog i drugih manastira, radne skice,  Zaharijeva privatna kolekcija gravira iz kojih se podučavao i jedan izvanredan autoportret. Posle otvaranja zapodenu se razgovor sa domaćinima i ponudi  nam se skulptor Pavel Vasilev da nam bude vodič na sutrašnjoj planinarskoj akciji. Novo prijatno iznenađenje bio je Konak u koji su nas  smestili. Pravi karavan saraj. U lazimo kroz drvenu kapiju u visokom kamenom ogradnom zidu u malo dvorište sa bunarom sa santračem. Zgrada je spratna pokrivena kamenim pločama. Gornji sprat natkriljuje kao trem  središni deo konaka odakle drvenim basamacima se penje u deo za spavanje. Ulazimo u  širok zastrven hodnik. Sa leve strane su sobe. Sve ukrašenim drvenim tavanicama, dolapima za garderobu, ognjištima. Na porozorima soba i hodnika su mušepci. Biramo sobe, odlažemo stvari pa silazimo u mehanu u sastavu konaka. Prijatno je letnje veče. Odavde je Egej pedestak kilometar udaljen. Sedamo u baštu mehane.Šopska i mastika se slažu. Probamo lokalne specijalitete. Patatnik, sirenje po trakijski, sač sa mesom i povrćem, šiščeta, belo vino, hladno i mnogo. Spavao sam kao bebica.

Budimo se. Sunčano jutro. Kažu da je noćas pljuštala kiša. Iz šuma , sa svih strana , diže se laka izmaglica. Pavel stiže u zakazano vreme. Doručkujemo banicu i airjan u starom centru.  Vozimo se sedam kilometra do periferije i još tri do markacije za ’’Kanjon sa vodopadima’’. Na početku staze tabla sa upzorenjem, sa nacrtanim medvedom, kako da se ponašate ukoliko vas presretne zver. Krećemo se uz Elensku reku pa uz njenu desnu pritoku ulazimo u predivnu šumu. Imate utisak da se penjete uz jedan ogroman vodopad sa retkim prekidima. Staza prelazi sa obale na obalu. Savladava reku bezbrojnim mostićima od oblica i talpi. Jedan vodopad podseća na Piljski. Nakon dva sata izlazimo na vidikovac na maloj stenovitij zaravni . Vidimo dolinu kojom smo se peli sa mnogo strmih planinskih planova i Smoljanom u daljini. Nastavlamo kružnom stazom prema polaznoj tački. Inače odavde se kreće prema vrhu Perelik 2191mnm. Ostvljamo ga za sledeći put. Ručamo na jednom od retkih proširenja.  Lukanke, bivolji i koziji sir, crni hleb i červeno vino. Spuštamo se do busa. Počinje kiša.

Kratak predah u konaku pa ponpovo u galeriju na otvaranje izložbe Niškog grafičkog kruga. Izložba je postavljena u delu trćeg sprata. U našoj ekipi je troje autora, Ivana, Brković i Bane Nikolov. Pozdravni govori zatim ćaskanje umetnika i nas laika uz bogat koktel. Veče završavamo, pogodite gde? Pa naravno, u mehani .

Ujuto smo podranili. Doručak u Čepelaru. Ne propuštam priliku da popijem airjan. Mlečni napitak, kiseo kao jogurt , gustine običnog mleka i posoljen. Nastavljamo lošim putem do ’’ Čudesnih mostova’’. Dva prerasta. Viši ima otvor

Prerast

39 metara, debljina samog mosta je trideset i dubine tunela od preko 40 metara. Nastavljamo vožnju do Bačkovskog manastira, drugog po značaju u Bugarskoj. Ima status stavropigijalnog manastira, što znači da je patrijarhovo mezimče. Manastir su podigli dva brata Gruzina, visokog ranga u vizantijskoj vojsci,  u XII veku. Malo šta je ostalo iz tog perioda. Freske, počađavele od voštanica, vape za konzervacijom. Pred portom vašar. Možete da pazarite domaće proizvode. Kisela mleka, ovče i bivolje, med, zemljano posuđe, gorske kristale i druge mamipare. Prepuno je sveta. U kafani pod vodopadom, u debeloj hladovini ćinara, nema mesta. Nastavljamo za Plovdiv. Po velikoj vrućini penjemo se kaldrmisanim uličicama starog grada prema antičkom amfiteatru. Kroz vekove je menjao imena. Trimoncium, Filipopolis, Filibe,Plovdiv.  Živopisno dekorisane fasade kuća bogatih trgovaca. Na svakoj drugoj je spomen ploča. U jednoj je boravio Lamartin. Druge su poznate po lokalnim pesnicima i slikarima prošlih vremena. Prolazimo kroz avliju prelepe Balabonove kuće pa kroz baštensku kućicu stepeništem silzimo u dvorište Hindilijanove kuće. Belo okrečena spratna kuća sa plavoobojenim ornamentima. Ulazimo u raskošnu kuću muzej. Saloni, tursko kupatilo , radni kabinet, spavaće sobe. Sve oko nas je visokog umetničkog stila.Od oslikanih zidova i tavanica, tepiha, lampi, brokatnih zavesa, stolica, fotelja, duborezanih stolova i ormara do servisa za vino i posluženje slatkog i vode.

Odlazimo na ručak. Čekamo da vrućina umine. Pred nama je dug put.

Advertisements

2 responses to “Rodopi

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: