Skakavica

Moja malenkost ispred Njegovog Visočanstva

Nakon dionizijski provedene večeri, gde nikda nije na odmet odmerenost i razboritost, krenusmo busom, nakon doručka i spakovanog prtljaga, prema Zelenom  preslapu. Nad nama svetlo jutarnje letnje nebo obećavalo je topao dan. Od Preslapa nakon dvadesetak minuta hoda široko prosečenim putem skrenusmo na šumsku stazu. Peli smo se u senci visokih stabala četinara po mekom tepihu godinama nataloženih četina. Osim retkih planinarskih markacija na stablima i ponekom kamenu nema tragova uplitanja ljudi u ovu lepotu. Staza nas izvodi na strmi deo korita  zapenušane reke Skakvice pa nas serpentinama penje do visoke stene u dubokom hladu i timeje najteži deo uspona do hiže Skakvica savladan. Jedan čas od odvajanja sa puta i evo nas na Hiži. Pravimo mali predah ispred neuglednog doma ’’Malke Skakavice’’. Veliki Dom neradi osim u dane vikenda. Ostala nam je završnica da priđemo vodopadu koji se survava sa litice jednog velikog kamenog amfiteatra. Izlazimo iz šume po pripeci i stazom po zbijenom nanosu od krupnog  kamena koje su velike vode strovalile iz gornje zone i zaboravile ga tamo gde im je snaga oslabila, dolazimo blizu dna vodopada. U ovo doba godine voda je velika i stojim u auri od vodenih kapljica koje se pod suncem prelamaju u duginoj gami. Prepuštam se sebi. Vreme stoji.

U povratku pravimo zakusku na maloj adi okruženoj sa pet potoka. Kakva majstorija Demiurga. Rasuto žuto i narandžasto cveće, mlada zelena paprat, stari panj, srebrni odsev vode i jedan visoki bor za hlad. Na prostrtoj kišnoj kabanici nekoliko činija sa zrelim paradajzom, ovčijim sirom, tankim režnjevima lukanke i maslinama. Iz anestetične vode vodimo orošene boce vina. Najpre ide belo pa crno frizante, domaće.

Teško je odavde odlučiti se na povratak. Silazimo u civilizaciju. Presvlačimo se na asfaltu pored busa. Pravimo kratak predah u prijatnoj, čistoj i urednoj Separevoj banji. Mehana ’’Flora’’. Predsednik je isčačkao detalj sa ploče pored male restaurirane crkve da je ovde rođen Justinijanov vojskovođa Velizar. Vozimo se prema granici u lep suton. Danas je najduži dan u godini. Na ovom putovanju većina je otkila nepoznato a neki su bolje upoznali sebe.

Advertisements

One response to “Skakavica

  • agroekonomija

    Uživala sam u svakoj rečenici ovoga članka i slikovitom opisu lepota prirode. Doživela sam opisani događaj i ugođaj kao da sam i ja bila član grupe, koja je hodala osunčanom šumom i posmatrala lepotu vodopada. Vreme je na momente zaista stalo.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: