Koznik

Iz Niša nas je ispratila jaka kiša i brzo se potrošila. Najpre je zarudio zapad a zatim se nebo potpuno razvedrilo i ozarilo suncem. Pročišćena atmosfera i odlična vidljivost. Iskrcali smo se u selu Milentija, uputili vozača u Grčak a mi krenusmo prema manstiru Milentija. Nakon dva kilometra, najpre asfaltom a zatim makadamom, naišli smo na malo groblje sa ostacima manastirske crkve. Manastir je iz XIV veka a podigao ga je, kao i grad Koznik, Radič Postupovič poznat u narodnoj poeziji kao Oblačić Rade. Srpski vlastelin, čelnik u vojsci Despota Stefana Lazarevića u pobedi nad Musom, odmetnutim sultanovim bratom, pod planinom Vitošom. Crkva, zidana od tesanog kamena sa redovima opeke, se sastojala iz naosa sa tri konhe i dve priprate. Na okolnom prostoru vide se tragovi skorašnjih arheoloških istraživanja. Put nas je dalje odveo do usamljenog  domaćinstva Gorana Građanskog. Pokaza nam stazu preko reke koja se strmo pela kroz lepu hrastovu šumu i završila se na putu između sela Metalice i Grada. Ubrzo nam se ukaza i Koznik na visu. Kao neka otmena dama zavodljivo se otkriva iz, kako smo prilazili,  raznih uglova. Okolni visovi su delovali uredno sa pokošenim livadama, zdenutim senom, plantažama kupina i voćnjacima. Dvorišta seoskih kuća su uređena, čista sa odnegovanim  cvećem. Do zidina grada vodi strma staza sa ostacima koji vam daju mogućnost da naslutite  konture cele fortifikacije sa donjim i gornjim gradom. Sa klupe, postavljene na zgodnom mestu, dugo smo uživali u pogledu na Rtanj, Ozren, Veliki jastrebac. Sa druge strane, pod nedavno podignutim termom od dasaka, otvara se vidik na vrh Željina i preko njega Goč sa Liscem, Ljuktenom i ako se ne varam Crnim vrhom.

U silasku prema selu Grčak  izbegli smo asfalt koji se u neposrednoj blizini penje prema Karauli a zatim spušta prema Jošaničkoj banji već uhvatismo šumski put kroz zaseoke i jabukare. Ukrcasmo se u bus pa pravac Aleksandrovac u znaku Župske berbe. Na ulasku u grad harač. Petstotina da uđeš. Bar da su nam za taj novac obezbedili parking. U glavnu ulicu se sjatio grdan narod. Bučna muzika sa centralne bine i okolnih kafana i terasa. Mirišu pečenja sa ražnja, roštilji i svadbarski kupusi iz ćupova zapretenih u pepeo i smrde hemijski nužnici postavljeni tu i tamo. Pobegosmo iz ove gungule u mir bašte Doma penzionera “ Breza“. Izgledali smo kao podmladak PUPS-a. Teleća čorba, sir i goveđi pršut i nešto vruće prasetine. Konobar je dobio nalog da nam donosi po polić domaćeg rozea da se vino nebi grejalo. Dobro smo ga utrenirali za neke dugoprugaške discipline. Omrkosmo.


One response to “Koznik

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: