СВЕТА ГОРА- Хиландар и Кареја

Дванаест ходочасника

Дванаест ходочасника

У 9 и 45h дванаесторица нас се укрцала на брод Св. Панталејмон у пристаништу Уранополиса. За нама је остао лепо проведен дан на плажи испод зидина античке Стагире. Медитеран у најбољем издању. Сунчан и прозрачан дан. Промичемо поред нетакнутих увала, лепих места за недозвољено купање, урушених и обновљених келија. Галебови једу из руку путника наднешених над ограду палубе. Дивимо се њиховом лету и жалимо на њихову пробаву. Искрцавамо се на првом пристану, нашој Јовањици. Чујемо да у њој више нема монаха Панталејмона, иначе Немца, који је овде боравио близу двадесетак година и од Јовањице начинио лепо и уредно место. Времена за распитивање није било. Сви путници за Хиландар утоварили су се у неколико џипова и војни Там без цираде. У вожњи није било уживања. Више је личило на забринутост за сопствени живот.

Макадамски, добро уваљани и широк пут, вијугао је кроз предео обрасао макијом и проређеним боровима.

Искрцавање у Јованици

Искрцавање у Јованици

Прођосмо поред келије Спасове воде у којој је Доментијан писао Житије Светог Саве и убрзо после тога зауставимсмо се пред улазом у манастир. У гостопримници нас послужише и затим распоредише на конак.

До вечерње службе имали смо доста времена па се упутисмо према Милутиновом пиргу и арсани. Благодатно позно лето нас послужи орасима, грожђем и смоквом. Из виноградарске куће пресекосмо пут кроз нове засаде винограда и убрзо нам се указа зилотски манастир Есфигмен. Стално у проблемима са грчким властима због својих ставова и односа према Васељенском патријарху на ивици су избацивања са Свете горе.

Εσφιγμενου

Идући од источне арсане
према Хиландару
мало изнад Пирга краља Милутина
скренули смо лево
узбрдо.

И само што смо прошли винограде
пред нашим очима је умиљато,
безазлено као девојчица
легао Есфигмен.

Путем иду два зилота,
два зилота,
страшни ли су мила мајко,
два зилота,
лобања им на појасу,

два зилота,
Ватикан пред њима дрхти,
два зилота
145 година.

Мало даље трећи стоји,
трећи зилот
поред пута.
Прилазимо му са страхом,
од њега се кожа јежи
Васељенском Патријарху,
страшни зилот
у шакама му јагоде,
можда задње у животу.
Свакоме по једну пружа,
хоће Богу срца пуна,
а не црева дебелога,

о ужаса,
неће блага небројена
од римскога епископа,
хоће зилот да подели
оно мало што Бог дао
да родило.

О панике, о ужаса,
постоје и неграмзиви,
немој само да заразе
човечанство…

Мирослав Митковић Нам
збирка песама „Амови“

Манастир Хиландар

Манастир Хиландар

Бројно је братство, интернационалног састава, делују вредно и опрезно али и веома су гостољубиви. Унутар зидина засади лимуна и мандарина. Гостопримница је на западној страни конака. Ратлук, кафа, хладна вода, ципура. Предусретљиви домаћини отворише нам цркву. Манастирска слава је Спасовдан. На обронцима брда Самарије привукла нам је пажњу лепо смештена келија Светог Антонија Печерског. Успесмо се стрмом стазом до ње. Уз црквицу са руским иконама мали стамбени део и тераса са бунаром. У келији нема житеља. Поглед на манастир и пристаниште је изванредан. У Хиландар стижемо на вечерњу. После вечере помажемо у распремању трпезе и силазимо у “ сенару“ где делим огромну спаваону са студентима београдског Пољпривредног факултета. Седимо на тераси која гледа на башту, ћаскамо и свесно чинимо прекршај испијајући мало вина препуштајући се чарима лепе медитеранске ноћи. Види се Млечни пут, цврчке су заменили зрикавци.

Зилотски манастир Есфигмен

Зилотски манастир Есфигмен

Литургија је лепа. Миришу воштанице и тамјан. Уз појање пробија се јутро кроз високе и узане прозоре католикона. На крају службе целивамо иконе па одлазимо на ручак. Пакујемо ствари. До поласка камиона за Јовањицу разговарамо са монасима. Питам једног од њих, мислим оца Павла, за старог монаха пекара кога памтим по световном имену Дика. Показује ми прстом према небу. Упокојио се априла. Монашко име му је било Михајло. На гробљу крстови са неколико, мени познатих, имена. Павле са Хрусије, Симеон из испоснице у Кареји, чудесни Митрофан и Арсеније, потоњи великосхимник Агатон са светачким ликом.

Манастир Пантелејмон

Манастир Пантелејмон

У Јовањици настављамо пловидбу према пристаништу Дафни. Заустављамо се редом у арсанама Зоографа и Кастамонита. Пристајемо уз докове манастира Дохјар, Ксенофонт и Пантелејмон. Из Дафни аутобусом крећемо за Кареју. Пролазимо поред манстира Ксиропотам, пењемо се кроз кестенову шуму до превоја на 1000 мнм. а затим се спуштамо до Светогорске престонице. Кареја би у српској транскрипцији носила име Ораховица. Место је изузетно живописно. Поред главне улице, у којој су Епистасиа- Скупшина Свете горе, Саборна црква, пошта, пекара, ватрогасни дом, неколико продавница мешовите робе, продавница са робом за црквене потребе и књижара и једна кафана, уздижу се лепе резиденције свих манастира. Многе су оштећене зубом времена али њихова отменост није тиме окрњена. Већина је обновљена и за пар година биће Кареја обучена у своје некадашње рухо.

Св. Андрејски скит

Св. Андрејски скит

Излазимо из аутобуса испред Светоандрејског скита, на рубу Кареје. Скит је подигао руски монах… у XIX веку и бројао је преко седамсто монаха. Унутар зидина цркве, параклиси, конаци, тргови, болница. Била је ту и велика пекара и многе радионице. После Октобарске револуције био је напуштен и тек од недавно Грци су кренули да га обнављају. У крилу једне зграде налази се и нека врста духовне школе за млађе узрасте. Нестварно делује кошаркашки терен за потребе ових школараца међу зидинама скита.

Пењемо се према архондарикију- гостопримници. Педајемо једном ведром монаху наше дозволе. Даје нам број собе и сатницу служби и обеда. Остављамо руксаке па кренусмо у Кареју. За пар минута прођете га целом дужином. Дијагонално од Андрејског скита налази се манастир Кутлумуш. Невелик али веома леп и уредан. Високи конаци од ређане опеке, капела са извор водом, црква и много цвећа. У улазној капији архондарики. Склањамо се са летње припеке у његову хладовину. Укусно намештен простор под лучним сводом. Послужење ефикасно као и у осталим гостопримницама. Одавде се запутисмо до испоснице Светог Саве – Типикарнице. Верује се да је Сава овде написао Крмчију, црквени устав српске, бугарске и руске цркве, угледајући се на типик цариградског манстира Богородице Евергетиде. Овде се од

Богородица Тројеручица

Ја ти не дођох, брза помоћнице,
Да би ми одсечену шаку замирила,
Нити да те носим кући, Свемоћнице,
Да 6и завађену браћу измирила…

Ишчупане су ми руке из рамена,
Кућа раскућена, а браћа поклања,
Па сиђох до свог најдоњег камена
Да себе тражим, Мајко са три длана.

Једино овде, Царице Небеса,
На мом језику се моли без застанка
И не лаже ништа, и не једе меса,
И осам векова пости без престанка.

И кад би ми земљу и језик збрисали,
Све, сем ове стопе на којој сад стојим
Знам: још се из људи нисмо исписали
А док тебе има да и ја постојим.

Матија Бећковић

Богородица

Богородица

тог времена свакодневно исчитава цео псалтир па је драгоцена помоћ посетиоца који су расположени да се прихвате читања и одмене монахе. У типикарници се налази и чувена икона Богородице млекопитателнице чији је култ веома снажан у свим православним црквама а нарочито у Русији.

У Сарју смо одспавали добар део ноћи па се онда запутисмо на литургију по мрклом мраку у један велики параклис на спрату крај улазне капије. Топла светлост воштаница одбија се неколико јединачних и великог олтарског иконостаса, сјајних од позлате. Разнобојна стакла на висећим кандилима, дрвени под застрвен богатим теписима и изванредни појци у певници творили су дивну атмосферу. Служба се завршила а небо се на истоку тек зарудило. Спустисмо се у једну малу трпезарију крај саме кухиње. Овде је дргачији распоред оброка. Овај обед припада лакој окрепи након литургије и састојао се од хлеба, маслина, чаја, тан алве, крушака и шљива. Спаковасмо ствари и напустисмо Скит. Монаси су се повукли на починак па неимадох коме да се захвалим на гостопримству. У Кареји обиђосмо Саборну цркву, нарушене статике и разним утезима, носачима и другим масивним металним конструкцијама упропашћеног ентеријера.

Нешто после десет уђосмо у аутобус за Дафни. Данас нас чекају искушења.

Кликните на текст испод да би сте прочитали наставак путописа

СВЕТА ГОРА – од Григоријата до Свете Ане

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: