Stara je uvek dobitak

Ilijina iža

Ilijina iža

Ovogodišnji, uglavnom kišni, april kao da se trudi da nam učini poneki vikend ustupak. Kiša u petak presahne, kao da čučne da bolje skoči u ponedeljak. Lepo jutro omogućilo nam je uživanje u vožnji najpre kroz Sićevačku klisuru a potom i   klisuru Temštice. Uživanje u drugom slučaju je kod nekih pobudilo i malu strepnju zbog odrona i delova puta survanih u zapenušanu reku. Kod Mrtvačkog mosta i ušća Visočice u Toplodolsku reku, klisura se širi i nekima je srce ušlo u uobičajeni ritam.  Silazimo kod raskrsnice za Zaskovce. Vozača smo poslali u Topli dol pa pođosmo uz Zaskovačku reku. Proleće je ovde  tek krenulo. Skromno u belo ocvetale šljive i kruške lep su kontrast stenama od crvenog krupnozrnastog peščara koje se uzdižu sa obe obale. Pored reke u nepravilnom ritmu ređaju se proplanci kao iz dečije slikovnice. Maslačak i jagorčevina, žuto na zelenom. Šećerna vodica. Najači utisak ostavljaju vode.  Snežnice se slivaju sa visina. Iz daljine, presijavaju se kao srebrne niti. Skuplaju se u jače tokove i ulivaju glavnu maticu. Zaskovačka reka deluje moćno. Ispred samog sela prelazimo preko mosta na Terzijskoj reci, još jedne njene pritoke. Selo, od opalih kuća kovanica sa ispalim   kosnicima i letvama kao natrulim rebrima, davno neokrečene, pruža se uz reku. Za desetak godina pretvoriće se u prah. Ispijamo kafu iz termosa na platou ispred crkve. Odavde krećemo dalje u društvu sa Tomom Vučićem, seljakom iz Zaskovaca. Prolazimo pored stene kraj puta koju često obilaze tragači za zlatom. Zovu je Kantar po geometrijski uklesanom crtežu, sada  prekrivenog mahovinom i ne baš najjasnijim. Usput beremo redak sremuš i jagorčevinu i odmaramo kod ‚‚Ilijine iže‚‚. Kakvo božanstveno mesto za izležavanje i teferič.  Setih se Mome i Zuka a dobro bi se uklopio i Libero Markoni sa nekom El Basan tavom ili kotlićem Imam bajldija i bocom, u potoku rashlađenog, vina. Posle dve pritoke dolazimo do Murovog broda. Bez obzira na ime ovde nema mosta pa improvizujemo sa dve odrezane oblice. Prislanjamo ih na bukvu na drugoj obali i krećemo uz Murov do. Ovo je i najstrmiji deo  staze. Već gotovo četiri sata hodamo uz vode i prosto ogluvesmo od buke. Izbijamo na Ženski vrh, slemenu koji se spušta od Babinog zuba prema Toplom dolu. Staza vodi po samom grebenu, nekadašnjim pašnjacima dok su šume niže u pazusima venca.

Pogled na Midžor

Pogled na Midžor

Pogled je odavde izuzetan i sve vreme vam drži pažnju dok ne dođete do prvih toplodolskih kuća.

Pogled prema Javorkoj reci

Pogled prema Javorkoj reci

Predah u selu i po neki jalov pokušaj da se kupi sir. Ukrcavamo se mini bus i krećemo nazad prema  Temskoj. Opet malo zebnje tu i tamo. Ispred samog manastira, zaustavlja nas odronjena stena na putu. Pomođu koca i konopca, poluga i nešto pameti uspevamo da je pomerimo, taman toliko da možemo da prođemo. Pametne možete da prepoznate po tome što drže ruke na donjem delu leđa.

U Temskoj  pivo pred zadrugom pa kući.


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: