Moja malenkost ispred Njegovog Visočanstva
Nakon dionizijski provedene večeri, gde nikda nije na odmet odmerenost i razboritost, krenusmo busom, nakon doručka i spakovanog prtljaga, prema Zelenom preslapu. Nad nama svetlo jutarnje letnje nebo obećavalo je topao dan. Od Preslapa nakon dvadesetak minuta hoda široko prosečenim putem skrenusmo na šumsku stazu. Peli smo se u senci visokih stabala četinara po mekom tepihu godinama nataloženih četina. Osim retkih planinarskih markacija na stablima i ponekom kamenu nema tragova uplitanja ljudi u ovu lepotu. Staza nas izvodi na strmi deo korita zapenušane reke Skakvice pa nas serpentinama penje do visoke stene u dubokom hladu i time Nastavi čitanje
