Gora Atonska 011

Dva dana pred ulazak na Svetu goru proveli smo na Beloj plaži podno lepo restauriranih zidina antičke Stagire. Podigli smo tri šatora na pesku uz severni kameni bok plaže dok je Nam, nedaleko od nas, privezao svoj prepotopski čador na dve vode za grane maslina. Konformističkiji deo tima se smestio u jednoj kući u Olimpijadi. fotografije sa akcije pogledajte na sledećoj adresi: https://picasaweb.google.com/101038382197624428340/AgionOros2011

U utorak, 6. Septembra podigao sam svetogorske vize u Uranopolisu i zatim bio zatečen neočekivanom komlikacijom. Zbog  malverzacija pomorske kompanije sa osigaranjima putnika, postojale su male šanse da  ’’ Pantalejmon ’’ ili ’’ Dostojna jest’’ danas  zap love uz zapadnu obalu. Kako nam ulazna viza važi samo jedan dan bili smo prinuđeni da se snalazimo kako znamo i umemo. Probijam se do biletarnice i raspitujem za plovidbu istočnom obalom. Službenik upisa moje ime i broj 16 i uputi nas u Jerisos. Brzi brod ’’ Agios Atanasios“  kreće  oko

СВЕТА ГОРА- Хиландар и Кареја

Дванаест ходочасника

У 9 и 45h дванаесторица нас се укрцала на брод Св. Панталејмон у пристаништу Уранополиса. За нама је остао лепо проведен дан на плажи испод зидина античке Стагире. Медитеран у најбољем издању. Сунчан и прозрачан дан. Промичемо поред нетакнутих увала, лепих места за недозвољено купање, урушених и обновљених келија. Галебови једу из руку путника наднешених над ограду палубе. Дивимо се њиховом лету и жалимо на њихову пробаву. Искрцавамо се на првом пристану, нашој Јовањици. Чујемо да у њој више нема монаха Панталејмона, иначе Немца, који је овде боравио близу двадесетак година и од Јовањице начинио лепо и уредно место. Времена за распитивање није било. Сви путници за Хиландар утоварили су се у неколико џипова и војни Там без цираде. У вожњи није било уживања. Више је личило на забринутост за сопствени живот.

Макадамски, добро уваљани и широк пут, вијугао је кроз предео обрасао макијом и проређеним боровима.