Onirički doživljaj Živojina Ristića

Potvrdilo se staro pravilo. Razdaljina je relativna velična. Dva sata se drmusamo drumom od Niša preko Doljevca, Žitorađe, Zlate, Žitnog potoka do Statovca. Doduše , moram da priznam da ovde ima čitavih 60 km. I da evo i napismeno se konstantuje da na relativnost utiče i mesto u prevoznom sredstvu. Trojica nas se gicalo u gepeku ’’Vita’’ i onako ukočeni iskrcasmo na pustom raskršću se u nekom selu. Čitamo na  spomen česmi, podignutoj nepoznatim povodom,  ime sela – Gornji Statovac. Krećem sa Predsednikom u potragu za živim jezikom. Na tremu kuće u daljini vidimo neke ljude i zaputismo se tamo. Dobijamo obaveštenje kako se stiže do Krša. Otežemo sa razgovorom zbog dobre divlje kruške, koja je zaštitni znak ovog kraja. Kod druge čašice predstavlja nam  se  domaćin. Slobodan Simić, vlasnik ’’ Prokupca’’.  Predsednik taman počeo da drži čas istorije o Prvoj ustaničkoj pušci koju je ispalio Kosta Pećanac  na obližnjoj Sokolovici, kad nas prekinu dozivanje ostatka ekipe. Gumeni  se unervozio  kao da oseća šta se čini u njegovom odsustvu i mi brže bolje krenusmo.

Danas nam je ekipa internacionalna. Plava, nasmejana Tanja, pesnikinja iz Rusije, često mi na čistom ruskom, na nekoj nizbrdici ili kod prelaska potoka govori ’’ekstrim, ekstrim’’. Šapuće Mirjani da joj se čini da je uočila sadističku crtu u mom karakteru.

Popesmo se na brdo isznad G. Statovca šumskim putem kroz smrčevinu i sa najviše tačke ukaza nam se Krš. To je jedna strma prirodna piramida naslonjena na Arbanašku planinu. Kažem prirodna ukoliko joj Salinas ili onaj jaran iz BIH ne nađu neki istorijski koren i promovišu je u hram Pelazga ili najstarijeg naroda koji je oduvek bio na ovom prostoru a možda i pre. U podnožiju nekoliko kućica, prostrane livade. Čuje se snažni šum potoka koji se obrušava uz sam bok Krša. KršUlazimo u prvu kuću. Psi su nas najavili i domaćin nam izlazi u susret. Asketski građen, kako priliči planincima, u starosnom dobu kada može da se osvrne na prošlost ali i da pogleda prema kraju. Tomašević Bratimir, poreklom iz sela Đake ispod Sokolovog visa, prizetio se ovde u familiju Ristića. Ovde su ljudi željni razgovora. Do nedavno su bili zavejani i retki su ovde prolaznici a prve naseljene kuće su podaleko. Domaćica nas poslužuje kafom i tek skuvanim mlekom a Bratomirov šurak sa flašom žute mučenice ide od jednog do drugog, nutka nas i  kao da igra neku simultanku sa nekolicinom iz naših redova.  Povučeno je nekoliko poteza i da se partija nastavila nadvila bi se nekom i matna opasnost.

U susednoj kući je živeo Živojin Ristić , sada po zasluzi u rajskom naselju, o kome su se pisali novinski članci i feljtoni.  U njegovom čudesnom snoviđenju pojavila se Sv. Petka ili možda Georgije i dali mu instrukcije gde da kopa i obznani narodu postojanje crkvice na Kršu. Naravno da mu je medicina dala dijagnozu i da se nenadano obreo u bolnici u Toponici koju nišlije od milošte zovu ’’Holivud’’. Kako se Živojin izbavio hospitalizacije neznamo. Uglavnom crkvica je iskopana i verifikovana od niškog Zavoda za zaštitu spomenika i mi sad stojimo kraj njenih parapetnih zidića. Odavde se pruža divan pogled na niziju prema Rgajima i Golemoj njivi, Vidojevici , Pasjači i preko njih na oba Jastrepca. Nastavljamo uspon do vrha Krša. Uživamo u vidokrugu, prijatnom vremenu. Nastavljamo po kamenom hrbatu kojim je Krš vezan za matičnu planinu. Liči na kičmu nekog zmaja. Neznatno gubimo na visini, pravimo gaz na potoku i izbijamo na put koji vodi prema Arbanaški, Sokolovici i Prolom banji. Kroz neolistalu bukovu šumu pod nama  ukaza se sveže zelena livada. Odlučismo se za  Tanjin’’ekstrim’’ i ubrzo izbismo pred domaćinstvo odakle je započinjalo zelenilo koje nas je privuklo. Sa livade deda i baba uvode dvadesetak ovaca i jaganjaca u tor pa se domaćin vrati. Deda Tomislav Simović, vrcav starac, liči na šumskog satira, iznosi bocu rakije i dok  Kod Tomislava Simovićatoči šahovskom timu iz prvog dela priče, objašnjava da su juče on i njegov pobratim popili dve ovakve doze i da je posle u Žitnom potoku mogo da popije samo jednu flašu piva. Fotografišemo ga sa babom. Tomislav pokušava da je zagrli ali se baka ne da. Fotografija bez intimizacije , molim. Obećavamo da će da dobije slike poštom. Uzimamo adresu. Gornji Statovac, zaselak Krš, zadnja pošta Prokuplje.

Vreme je ručku, skraćujemo razgovor i na visu blizu kuće biramo mesto, raspaljujemo vatricu, utoljujemo glad i dremuckamo na prijatnom suncu.

Vraćamo se u Statovac i za povratak biramo trasu preko Belog kamena i Prokuplja. Dan završavamo na Hisaru, najvišoj tački grada, iznad meandra Toplice. Zalazak sunca za pamćenje.

About these ads

One response to “Onirički doživljaj Živojina Ristića

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 140 drugih pratioca

%d bloggers like this: