Nakon prespavane noći, nesređenih utisaka, silazim u neprijatno, naglo rashlađeno jutro. Jedva nas nekoliko prikupilo se na trotoaru ispred Medicinskog. U mini busu svako ima bar po dva mesta. Svi koji su se,bacivši pogled kroz prozor, okrenuli na drugu stranu u krevetu, ostaće uskraćeni, a da to možda nikada neće saznati, za jedan zaista lep doživljaj.
Iskrcali smo se kod Mrtvačkog mosta i spustili se do Toplodolske reke odmah iznad ušća Visočice. Dugi niz godina graditelji pokušavaju da premoste reku na ovom mesti i povežu Zavojko jezero sa putem Temska- Topli do. Rešenje koje se sastoji u postavljanu betonskih cevi velikog prečnika i zatim nasipanjem zemlje preko njih, pokazalo se potpuno deplasiranim. Prvo ozbiljnije otapanje snega oduva ovu palijativnu skalameriju i uzaludan napor se prepoznaje samo po razbacinim cevima u nižem toku. Reka je ovde široka preko deset metara i uz veštinu možete da je pređete skakućući sa kamena na kamen. Tako i bi. Odmah po prelasku zadržasmo se na izdisaju Visočice, kao da je ovde htela da ostavi najlepši utisak. Okončava svoj tok vodopadom u široko i duboko okno. Bilo je suviše rano i bili smo tek na početku staze pa se neokupasmo nego krenusmo putem uz reku.
Tok Visočice od brane do uvira je skriven stablima raznih vodopija i reku možete samo da čujete. Nastavi čitanje
