Kanjon Vučjanke
Ružno vreme nas je desetkovalo ali najhrabrije je opet pratila sreća. Mutno, toplo i vlažno vreme je pretilo kišom ali se ipak sve završilo na pretnji. Buđenje uz kafu u policijskom motelu na ulasku u kanjon, crkva preko puta i zatim polazak na stazu iz same elektrane. Postrojenje je smešteno u prelepoj kamenoj zgradi, podignutoj davne 1903 god. Od vučjanske starija je samo elektrana u Užicu. Uspeli smo se stepeništem, koje počinje iza sama zgrade elektrane i penje se kroz zelenilo krošnji, mahovine i paprati, do najniže tačke vodozahvata. Odavde se nastavlja rubom kanala paraleleno sa tokom reke, koja je posle kiša bila mutna i preteći velika i čiji je tok u ovom delu niz vodopada i kazana. Od kućice kod ustave i vade krenulu smo putem kroz šumu preme selu Zbežište. Tlo je silikatno i peščano i nije bilo blata. Kroz gotovo pusto selo nastavili smo uspon preme Šiljegarniku i Crnom vrhu. Na jednoj raskrsnici, od tri mogućnosti , napravili smo pogrešan izbor. Srednji put kojim smo krenuli, polako ali sigurno, najpre nas je spustio a zatim oštrom krivinom okrenuo preme severu. U nama nije bilo volje da se vratimo i krenemo levim putem nego nastavismo prema selu Gorina. Preteće nebo se sada razvedrilo i za ručak odabrasmo mesto u mladoj hrastovoj šumi. Odmor nam je prijao. Laka konverzacija i malo vina. Iznenadismo nekog čičicu koji nabasa na nas skupljajući pečurke. Zavirujemo mu u torbu. Nekoliko lepih primeraka vrganja i nešto sitnih lisičara. Otkupna cena vrganj 250, lisičara 600. Dolina se otvorila pred nama i uđosmo u Gorinu. “Pivo pred zadrugu” pa busom do jezera Barje. Ljubazno obezbeđenje brane omogućilp nam je da pogledamo upravnu zgradu. Unutra fotografije brane u izgradnji, makete, skice i grafikoni, komandni pult.
Ulazimo u bus. Počinje kiša.
fotografije pogledajte na adresi
